NICA, Ministri finansija Evropske unije založili su se u Nici za veću transparentnost finansijskih tržišta. Ministri su na dvodnevnom neformalnom sastanku u poznatom mondenskom turističkom centru na Azurnoj obali raspravljali o ekonomskim problemima 27 zemalja-članica Unije, u pokušaju da pronađu izlaz iz sve teže privredne krize, javila je agencija DPA.
Ministri su saopštili da su potcijenili uticaj usporavanja globalne ekonomije koji je počeo u SAD i postepeno takođe potiskuje Evropu na ivicu recesije, ali su odbili da povećaju javne izdatke radi pružanja ekonomske stimulacije, slične paketima pomoći koje je preduzeo Vašington, kako bi pomogao domaćim finansijskim institucijama da izađu iz krize i ne povuku u nju i ostatak američke ekonomije.
“Gotovo svakog je pogodio pad ekonomske aktivnosti koji pratimo od početka ljeta”, konstatovao je Žan Klod Junker, koji je predsjedavao ministarskim zasjedanjem.
Junker (53), predsjednik vlade i ministar finansija Luksemburga, će i naredne dvije godine ostati na čelu tzv. “Evrogrupe”, ekonomske grupacije ministara finasija 15 zemalja članica evrozone, što su na početku skupa u Nici potvrdili ministri.
Zajedno sa Junkerom je na završnoj konferenciji za štampu govorio šef Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, koji je upozorio na visoku stopu inflacije u EU, koju je Evropska komisija u najnovijoj prognozi procijenila na 3,8 odsto i 3,6 procenata u zoni evra, u ovoj godini.
Guverner Triše smatra da bi u sadašnjoj situaciji bila greška da se naglo povećavaju plate kao kompenzacija za rastuće cijene, jer bi se na taj način mogla ponovo pokrenuti cjenovno-platna spirala, što bi ekonomsku situaciju u Uniji još više pogoršalo.
Skup u Nici održan je neposredno pošto je Evropska komisija snizila ovogodišnju prognozu ekonomskog rasta EU na svega 1,4 odsto, istovremeno smanjujući i procjenu rasta ekonomija zone evra na 1,3 odsto, uz ocjenu da “signale privrednog oporavka u regionalnoj privredi ne treba očekivati prije drugog polugođa iduće godine.”
Ministri finansija EU su u Nici izvršili i pritisak na banke i osiguravajuće kompanije radi njihove veće transparentnosti u vrijeme globalnog finansijskog usporavanja.
Naime, kriza koja već duže vrijeme pogađa finansijska tržišta bi se u prilično bliskoj budućnosti mogla odraziti i na promjene u bankarskom nadzoru u EU.
Dok se sada regulacioni, nadzorni organi staraju, prije svega, o domaćem bankarskom tržištu, u budućnosti bi trebalo lakše da dolaze i do informacija iz drugih zemalja EU, posebno u onim državama gdje je većina finansijskih institucija u vlasništvu stranih investitora.
Na taj način bi bila poboljšana informisanost u slučaju eventualnih problema, a istovremeno bi bila ubrzana reakcija nadzora nad bankama.
To je neophodno pošto jača strah da bi se iz SAD u Evropu mogao prenijeti talas kolapsa finansijskih institucija, pri čemu bi pad samo jedne evropske banke koja ima filijale u nekoliko zemalja članica Unije, prema mišljenju ekonomista, mogao na tržištu da izazove haos.
Evrokomesar za unutrašnje tržište Čarli Mek Krevi je pred početak sastanka u Nici istakao da je problem i što se od zemlje do zemlje razlikuju instrumenti za reagovanje u slučaju krize, odnosno u slučaju eventualnog propadanja neke prekogranične banke.
Takve razlike, prema njegovom mišljenju, mogu da iskomplikuju efikasno obuzdavanje eventualne krize.
U posebno neprijatnoj situaciji, tokom skupa u Nici, su bili ministri finansija iz Velike Britanije i Francuske, Alister Darling i Kristin Legard, ali i njihov italijanski kolega Đulio Tremonti, pošto je recesivni talas već pogodio njihove zemlje, a blizu je da se osjeti i u Španiji i još nekim člnicama EU.
Usaglašene mjere ekonomske politike bi koliko-toliko uticale da se negativni efekti krizne situacije u evropskim ekonomijama što prije eliminišu, kažu posmatrači.
