ATINA, Ministri spoljnih poslova Grčke, Italije i Albanije, Dimitris Avramopulos, Đulio Terci i Edmond Panariti potpisali su memorandum o razumijevanju za izgradnju Transjadranskog gasovoda (TAP).
U memorandumu, potpisanom na marginama zasjedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku 27. septembra, su sve tri zemlje izrazile spremnost da sarađuju na tom projektu, prenijeli su grčki mediji.
TAP je jedan od nekoliko konkurentskih projekata gasovoda za transport gasa iz azerbejdžanskog polja “Šah Deniz II” u Evropu, koji treba da smanje evropsku zavisnost od sadašnjih isporučilaca, uključujući Rusiju.
Transjadranski gasovod krenuo bi od grčko-turske granice ka sjeveru Grcke, zatim do Albanije i ispod Jadranskog mora do regije Apulja na jugu Italije, a njegova ukupna dužina je 520 kilometara.
Ministar Avramopulos je ocijenio kako će “TAP značajno doprinijeti evropskoj energetskoj bezbjednosti i diverzifikaciji transportnih ruta prirodnog gasa, ali će istovremeno našim ekonomijama donijeti rast i nova radna mjesta u ovako teškim vremenima”.
Zvaničnici TAP su pak mišljenja da “potpisivanjem memoranduma, TAP dobija potrebnu političku podršku kako bi nastavio sa svojim komercijalnim aktivnostima u Italiji. Naredni koraci će se sastojati u okončanju regulatornih odobrenja”, navedeno je u saopštenju.
Evropski komesar za energetiku, Ginter Etinger je iz Brisela pozdravio potpisivanje političkog sporazuma, koji će omogućiti nastavak izgradnje projekta TAP.
Na marginama Energetskog samita balkanskih zemalja, održanom 26. septembra u Atini, zamjenik grčkog ministra energetike Makis Papageorgiu je za list “Nova Evropa” rekao da je TAP “prioritet” za njegovu vladu.
Zamjenik albanskog ministra ekonomije, trgovine i energetike, Neritan Alibali pozdravio je takav sporazum, ukazujući da je TAP strateški projekat za Tiranu.
Alibali je mišljenja da je Albanija ključna tačka TAP na Balkanu, navodeći da će cjevovod biti povezan sa Jonskojadranskim gasovodom (IAP), koji će snabdijevati energentom područje zapadnog Balkana, uključujući Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu i Kosovo i Metohiju.
“Oba gasovoda su od izuzetnog značaja za Albaniju i čitav region”, rekao je Alibali za “Novu Evropu”.
Dorijan Ducka, direktor albanske Kancelarije za evropske integracije i ministar za trgovinu, energetiku i infrastrukturu, izjavio je da je TAP interesantan za Tiranu zato što je povezuje sa IAP i čini Albaniju potencijalnim čvoristem.
TAP je potpisao memorandume o razumijevanju sa izvođačima IAP projekta, odnosno sa kompanijama “Plinakro” iz Hrvatske, “BH-Gas” iz BiH, slovenačkom firmom “Geoplin plinovodi” i vladama Crne Gore i Albanije.
Zamjenik hrvatskog ministra ekonomije, Alen Leverić, koji je takođe prisustvovao energetskoj konferenciji balkanskih zemalja u Atini, rekao je da je Zagreb zainteresovan za projekte IAP i TAP.
Vlasnici
Akcionari projekta TAP su švajcarska kompanija EGL (42,5 odsto udjela), norveška “Statoil” (42,5 odsto) i njemačka “E.ON Rurgas” (15 odsto). Proizvođači gasa na azerbejdžanskom polju “Šah Deniz II”, sa kompanijama BP i “Statoil” na čelu, planiraju da isporučuju oko 16 milijardi kubnih metara gasa godišnje preko Turske u Evropu, počev od 2017. ili 2018.
Dubljević: Razvoj gasne industrije
Vladan Dubljević, zamjenik crnogorskog ministra za rudarstvo i geološka istraživanja, rekao je za “Novu Evropu” u Atini da njegova vlada snažno podržava ove projekte, kao i da je potpisala ministarsku deklaraciju između Albanije, Hrvatske i BiH radi pružanja podrške projektu IAP, kao dijelu TAP.
Dubljervić je kazao da Crna Gora počinje da razmišlja o diverzifikaciji energetskih resursa, uključujući snabdijevanje gasom i dodajući da vlada u Podgorici, takođe, planira da počne sa razvojem gasne industrije i procjenama sopstvenih rezervi tog energenta. Tanjug