SARAJEVO – U Bosni i Hercegovini 55% malih i srednjih preduzeća u BiH prihvata kartična plaćanja, a prihvat kartica u fizičkim radnjama mnogo češći od online prihvata (53 naspram 24 odsto), odnosno od situacije da isti preduzetnik posjeduje i POS terminal i online kartično plaćanje putem webshop-a (23 odsto).
Pokazuju to rezultati posebnog ciklusa MasterIndex istraživanja u 2021. godini koje je predstavila kompanija Mastercard u saradnji sa revizorskom kućom Deloitte, a koje u fokus stavlja uticaj kartičnih plaćanja na sektor malih i srednjih preduzeća (MSP) u Bosni i Hercegovini, a sa ciljem boljeg razumijevanja stavova i potreba MSP sektora u zemlji, kao i percepcije uticaja bezgotovinskih plaćanja i digitalnih tehnologija na njihovo svakodnevno poslovanje.
Iako ohrabruje podatak da više od polovine ispitanika prepoznaje kartični prihvat kao sastavni dio svog poslovanja, ipak treba imati u vidu da je prihvatni jaz na tržištu BiH i dalje značajno iznad EU prosjeka jer prema podacima Centralne banke BiH, na tržištu je raspoređeno oko 9.200 POS terminala na milion stanovnika, dok je evropski prosjek oko 30.000 terminala.
„Kako bi se realizovao neiskorišteni ekonomski potencijal, MSP sektoru treba pomoći da izgradi svijest o prilikama za rast, da razumiju pravila saradnje na tržištu, da se edukuju o najboljim primjerima praksi u vezi sa načinima plaćanjima i naravno, da uvide prednosti povezivanja sa globalnim prilikama. Moramo da prevaziđemo tendenciju da u svijetu ispunjenom i oblikovanom tehnologijama 21. vijeka živimo ograničeni pravilima 20. vijeka”, rekao je Muhamed Semić, ispred revizorske kompanije Deloitte.
Jelena Ristić, direktorica za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard, kaže kako pozitivni pokazatelj prvog Mastercard istraživanja o uticaju kartičnih plaćanja na MSP sektor u BIH je rezultat da skoro polovina preduzetnika prepoznaje pojednostavljenje poslovnih aktivnosti kao glavnu prednost kartičnog prihvata, dok je za trećinu njih to mogućnost daljeg širenja poslovanja.
“Imajući u vidu da smo još uvijek u pandemiji koju polovina ispitanika imenuje za najveću prepreku svom daljem razvoju, jasno je da udruženi kroz javni i privatni sektor možemo stvoriti prilike da podržimo ovu važnu privrednu skupinu da prevaziđe izazove i učvrsti svoju poziciju za dalji rast, što zauzvrat državi i cjelokupnom tržištu donosi koristi“, kazala je Ristićeva.
E-commerce poslovanje je naredni korak u inoviranju biznisa, a da mala i srednja preduzeća vide online plaćanja kao svog saveznika ka daljem razvoju govori podatak da ispitanici kao glavne prednosti online plaćanja navode mogućnost širenja poslovanja na nove teritorije i ka novim skupinama klijenata (38%), jednostavnost (35%), uštedu (14%) i veću sigurnost (11%). Ispitanici navode da online poslovanje baziraju na klasičnim web trgovinama, a tek 28 odsto njih je reklo da se koristi i društvenim mrežama za prodaju svoje robe i usluga.
Dodatno, gledajući koje su to platne opcije najinteresantnije MSP sektoru za inoviranje poslovanja, 30% subjekata razmatra uvođenje beskontaktnih plaćanja u svoje poslovanje, 23% razmatra uvođenje online plaćanja, a 17% je onih koji bi uveli plaćanje putem mobilnih aplikacija, odnosno Soft POS uređaja.
Ispitanici koji trenutno ne prihvataju elektronska plaćanja kao glavni razlog za to navode da kartična plaćanja nisu uključili u poslovni model pri osnivanju firme (42%). No, otvoreni su za opciju modernizacije svog poslovanja a kao podsticaje za omogućavanje kartičnih plaćanja u svom biznisu vide: jednostavnost poslovanja (27%), finansijski aspekt poslovanja (19%) i inovacije (17%), što znači da institucionalni i finansijski sektor imaju prostora da pruže edukativnu i praktičnu podršku ovim poslovnim subjektima u povećanju svoje efikasnosti i konkurentnosti.
Posebno imajući u vidu da je istraživanje potvrdilo da ovaj privredni sektor sebe vidi kao generator ekonomskog rasta i razvoja (44 odsto), dok još 13% vidi sebe kao generator većeg zapošljavanja, što je u saglasnosti sa ulogom koju mala i srednja preduzeća imaju u svakoj ekonomiji širom svijeta.