BEOGRAD, Firma radi, ima ime, račun, sjedište… Sve sem zaposlenih. Preduzeća bez ijednog radnika, osim osnivača, u Srbiji je 23.865, barem ih je toliko bilo prošle godine, pokazuju finansijski izvještaji srpske privrede. Iako ih je za oko 1.500 manje nego godinu ranije, i dalje čine više od četvrtine privrednih društava u zemlji. Precizno – 26,2 odsto. Ubjedljiva većina preduzeća u Srbiji, 87,6 odsto, na svojim plećima nosi vrlo skroman broj radnika – najviše deset.
Kada se malim i mikro preduzećima dodaju srednja, zbir čini više od 99 odsto. I po tome se Srbija ne razlikuje ni od jedne evropske zemlje. Ono što zabrinjava u srpskom slučaju je – njihov finansijski rezultat. Iako su tokom 2009. mala preduzeća bila jedina koja su pozitivno poslovala, prošlu godinu su završila u gubitku od 38 milijardi dinara. Veliki i srednji su takođe u minusu, ali manjem nego ranije.
– Finansijski rezultat pokazuje da je prošla godina bila vrh krize za mala preduzeća – kaže Dejan Trifunović, iz Privredne komore Srbije. – Nisu im plaćane obaveze. Nisu im plaćali ni država, ni trgovinski lanci, ni druge firme. Da bi se spasila, preduzeća su ušla u kredite, pa su postala dužna bankama. Formirao se taj trougao – država, firme i banke – i akumulirao se gubitak.
Prošlogodišnji saldo kaže da su mala preduzeća tokom 2010. svoje finansijske obaveze povećala za 64,5 odsto, a ostale rashode za čak – 80 odsto.
Država je i ove godine kreditirala preduzeća, pa i mala i srednja. U Fondu za razvoj je izdvojeno skoro 10 milijardi dinara za plasman pravnim licima, u koja spadaju i velike firme, za preduzetnike 600 miliona dinara, kratkoročne pozajmice skoro dvije milijarde i kredite za početnike i stare zanatlije – 1,1 milijarda dinara. Vlada i ove godine subvenciniše kamatne stope za održavanje likvidnosti, obrtna sredstva i izvoz. Za podsticanje regionalnog razvoja je izvojila 7,5 milijardi dinara. Istovremeno je raspisan niz konkursa za bespovratna sredstva – od mentoringa, do podrške udruženjima preduzetnika. A, ipak, rijetki su zadovoljni privrednici.
– Sve vrijeme krize postojala je pomoć države, ali mislim da nije bila najbolje raspoređena – smatra Trifunović. – Bila je linearna i nisu ciljane specifične kategorije ili djelatnosti. Nisu ciljana mala i srednja preduzeća. Teško je reći i kojoj je djelatnosti pomoć najpotrebnija, ali izvjesno je da agrar traži podršku, jer je dio velikog ciklusa.
Godišnji finansijski izvještaji pokazuju da su srednja preduzeća, iako i dalje u gubitku, prošle godine započela spori oporavak. Uspjela su u 2010. da više od tri puta smanje svoj negativan neto finansijski rezultat i imaju najmanje učešće u ukupnim gubicima na nivou privrede – 11 odsto. A ukupan gubitak privrede je 90 milijardi dinara.
Najveći
Velika privredna društva su zapošljavala 41,9 odsto radnika u Srbiji, a ostvarila su više od polovine ukupnih prihoda i rashoda cjelokupne privrede Srbije. Ona su imala i najveći gubitak – 41,4 milijarde dinara, ali je to čak 44,6 odsto manje nego godinu prije.
Preko 20.000 sa jednim radnikom
Samo jednog radnika upošljava 20.481 poslodavac, što je 22,5 odsto ukupnog broja privrednih društava. Od dva do pet radnika ima 27.034 firme, što je 29,7 odsto, dok od šest do deset zaposlenih angažuje 8.343 preduzeća, 9,2 odsto. Iako najzastupljenija, mala preduzeća zapošljavaju 16,5 odsto ukupnog broja zaposlenih.
Firmi sa najmanje 11, a najviše 50 radnika je 8.541, što je 9,4 odsto, a srednjih preduzeća, od 50 do 250 zaposlenih, tačno je 2.218, što je 2,4 odsto. Najmanje je velikih kompanija – 503, što je svega 0,6 odsto. Novosti