LJUBLJANA, Vrijednost kredita koje su uzela slovenacka domaćinstva, i koje banke ne mogu da naplate, udvostručio se u posljednje četiri godine, a glavni razlog je porast nezaposlenosti i smanjivanje plata.
Procenat loših nenaplativih kredita sredinom prošle godine iznosio je 5,7 odsto, što znači da banke ne mogu da naplate skoro pola milijarde evra, iako su nekada krediti građanstvu važili za jednu od najsigurnijih investicija, piše ljubljanski Dnevnik.
Do porasta nenaplativih kredita došlo je zbog smanjivanja plata i gubitka posla, budući da je broj nezaposlenih od 60.000 u 2008. porasto na sadašnjih gotovo 120.000.
Banke još nisu zabrinute zbog porasta loših plasmana građanima, jer njihovi ukupni kreditni plasmani domaćinstvima iznose 8,36 milijardi evra i najveći dio obaveza se redovno naplaćuje.
One koji imaju dugoročne kreditne obaveze i trenutno nemaju problema s vraćanjem kredita, brine, međutim, mogućnost povećanja euribora, osnovne kamatne stope na evro, jer bi se u slučaju porasta te stope na nivo pre dolaska finansijske krize, njihovi anuiteti otplate mogli povećati za trećinu, navodi list.
Prema podacima slovenačke centralne banke, stepen zaduženosti domaćinstava u Sloveniji nije kritičan i znatno je manji od prosjeka u evrozoni.
Finansijske obaveze građana Slovenije povećane su sa 29 odsto BDP-a u 2009. godini na sadašnja 34 odsto BDP-a i iznose 11,8 milijardi evra.
S druge strane, ukupna finansijska imovina Slovenaca, prema podacima centralne banke, iznosi 38,6 milijardi evra, što je po stanovniku polovina prosjeka evrozone. Najveći dio finansijske imovine, 15,4 milijarde evra, Slovenci imaju u obliku bankovnih depozita, 10,6 milijardi evra u akcijama, a ostatak u gotovini i polisama osiguranja.
Udio kredita vezanih za švajcarski franak, posljednjih godina, u Sloveniji je smanjen. Tako je 2008. godine vrijednost kredita vezanih uz franak bila 1,4 milijarde evra, a sada manje od 800 miliona evra, tačnije 794 miliona, od kojih se više od 90 odsto odnosi na stambene kredite. Tanjug