BEOGRAD, Uvodjenje sistema plaćanja ljekara po učinku, koji se uskoro očekuje i u Srbiji, omogućiće da njihov rad bude efikasniji, ali i da se troškovi unutar zdravstvenog sistema bolje kontrolišu, ocijenili su sagovornici Tanjugu.
Pomoćnica ministra zdravlja Ivana Mišić kazala je da se, za sada, rad zdravstvenih radnika plaća tako što se svakoj zdravstvenoj ustanovi opredjeljuje odredjena količina novca, koja se potom jednim djelom raspodeljuje na plate i na rad zdravstvenih radnika.
Zatim se drugi dio sredstava odvaja za ljekove, medicinska pomagala i sve ostalo što je potrebno za rad odredjene ustanove.
“To je sistem linijskog budžetiranja, a predstavlja način plaćanja koji nema nekakve posebne stimulanse za povećanje efikasnosti rada. Sve ustanove koje se plaćaju na ovaj način, nemaju nikakve dodatne razloge da za odredjeni novac povećaju učinak rada”“, kazala je ona.
Mišić je objasnila da su zato mnogi zdravstveni sistemi u drugim zemljama pokušavali da osmisle način plaćanja radnika koji bi bio stimulativniji, omogućio da pruže veći broj usluga i povećani kvalitet, pa da, samim tim, učinak zdravstvene ustanove bude veći.
Prema pomoćnici ministra, to se čini uvodjenjem stimulativnih modela plaćanja, po pacijentu, odnosno tzv. “kapitaciji”.
To podrazumjeva da zdravstveni radnik dobije odredjeni budžet na osnovu toga koliko će pacijenata pregledati, kakvog su oni zdravstvenog stanja, u kojoj su životnoj dobi i slično, precizirala je Mišić.
Kada je u pitanju bolnički sistem, u mnogim zemljama su uvedeni stimulativni modeli plaćanja koji se zasnivanju na plaćanju po dijagnostički srodnim grupama, što znači da se pacijenti kalasifikuju u grupe koje imaju slične kliničke karakteristike, zahtevaju slične načine lječenja i približno istu potrošnju bolničkih resursa.
“Prednosti tog načina je što zdravstvene ustanove postaju efikasnije. Kada je u pitanju bolnički sistem, povećava se stopa hospitalizacije, veća je transparentnost u radu i učinak zdravstvenih ustanova, kontroliše se vrsta i broj usluga, stimuliše se davanje usluga u okviru dnevnih procedura…”, kazala je pomoćnica ministra zdravlja.
Prema Ivani Mišić, time se skraćuje dužina lječenja i broj dijagnostičkih i drugih procedura koje možda i nisu najneophodnije.
Tako se smanjuju troškovi, povećava se tehnička efikasnost zdravstvenih ustanova, skraćuju se liste i dužina čekanja na odredjene medicinske procedure, ravnopravnije se raspodeljuju sredstva zdravstvenim ustanovama, rekla je Mišić.
Mišić je, medjutim, objasnila da je uvodjenje takvih načina finansiranja u neki zdravstveni sistem veoma komplikovan proces.