BEOGRAD, Iduća godina ne mora nužno biti teža nego 2010. Kakva će biti 2011. zavisi od poteza Vlade i NBS, kaže stalni predstavnik MMF u Beogradu Bogdan Lisovolik.
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju je dodao da će 2011. biti “jedna teška godina, ali ne nužno teža od 2010. godine”.
On je kazao da će puno toga zavisiti od poteza Vlade Srbije, Narodne banke, preduzetničke aktivnosti i od samih građana u naporima da sebi obezbjede bolju budućnost.
“Neće biti jednostavno okruženje za rad, ali (2011. godina) može da bude bolja nego prošla”, rekao je Lisovolik i dodao da će najveći izazov za Vladu u narednoj godini biti da poboljša okruženje za poslovanje, kako bi se podstakao preduzetnički duh.
On je naveo da uslovi za privatni sektor moraju da budu radikalno promjenjeni, kao što je to svojevremeno urađeno u Slovačkoj kada je uveden samo jedan šalter za sve administrativne poslove preduzetnika.
Odgovarajući na pitanje da li je moguće obuzdati dvocifrenu inflaciju, Lisovolik je rekao da “visoka inflacija jeste razlog za brigu, ali nije razlog za paniku”.
On je ocjenio da će inflacija u prvoj polovini 2011. godine vjerovatno biti 12, plus-minus dva odsto, “ali postoji potencijal da se spusti čak i na 4,5 odsto do kraja godine”, što je cilj NBS za narednu godinu.
Lisovolik je rekao da postoje dva razloga za optimizam, kad su u pitanju planovi da se inflacija snizi u narednoj godini. Uz podsjećanje da je inflaciju u 2010. najviše podstaklo poskupljenje hrane, on je objasnio da će cijene hrane padati ukoliko Srbija u 2011. godini bude imala normalnu žetvu žitarica, a to će onda uticati na pad indeksa potrošačkih cijena.
Drugi razlog za optimizam je povećanje referentne kamatne stope NBS, koje je uticala na stabilizovanje kursa dinara i smanjenje inflatornog pritiska, objasnio je Lisovolik.
Pare od Telekoma za kredite i puteve
Odgovarajući na pitanje da li će kapital od prodaje dijela Telekoma Srbija biti dovoljan za oporavak domaće privrede, Lisovolik je rekao da će ta prodaja na neki način pomoći, “ali ne dovoljno pod ovim uslovima”.
“Nade Srbije ne treba da leže u privatizaciji društvene svojine, ali leže u nekoj mjeri”, kazao je Lisovolik i naveo da Telekom treba prodati najboljem ponuđaču, koji će doprinijeti da razvoj telekomunikacionog sektora u Srbiji bude mnogo dinamičniji.
Stalni predstavnik MMF-a je ocjenio da bi novac od prodaje dijela kapitala Telekoma najbolje bilo utrošiti u otplate najskupljih stranih kredita, a drugi dio novca uložiti u izgradnju preko potrebne infrastrukture u Srbiji. Tanjug, B92