BEOGRAD, Kada je prije desetak godina tranzicija kod nas počela, o malom i srednjem biznisu govorilo se kao o zamajcu koji će pokrenuti privredu i otvoriti brzo milion novih radnih mjesta. Slika tog dijela privrede danas je prilično nevesela. Od početka 2008. godine pa do 2012. ugašeno je više od 120.000 malih preduzeća i radnji.
Oni koji su opstali bore se da prežive i muku muče sa skupim kreditima i visokim dažbinama. To ne samo da im otežava dalji rad već su tako zbog viših cijena nekonkurentni s kolegama iz okruženja. Jedino rješenje onda je smanjenje plata zaposlenima, što utiče na efikasnost rada. O tome koliko redovno mali i srednji vraćaju kredite nema podataka u Udruženju banaka Srbije jer se oni statistički vode pod kolonom „pravna lica„ zajedno s velikom privredom. Samo preduzetnici imaju posebnu kategoriju, a podaci Biroa Udruženja banaka Srbije govore da je u docnji 13,6 odsto njihovih zajmova, gdje s izmirenjem obaveza kasne duže od 15 dana. S obzirom na to da je ta brojka kod velike privrede 17 odsto, jasno je da se mali i srednji kao najranjiviji dio privrede još dobro drže.
O tome kako im pomoći prvi čovjek Oportjuniti banke Vladimir Vukotić kaže:
– Mi smo učestvovali u programu subvencionisanih kredita Vlade Srbije, a sada smo pokrenuli i svoj, gdje dajemo zajmove za likvidnost na 12 mjeseci – navdi sagovornik. – Kad zapne s vraćanjem rata, uvijek pažljivo radimo procjene, i, ukoliko smatramo da ima šanse da se biznis nastavi, dajemo klijentima grejs-period da se stabilizuju. Nažalost, dešavalo se da takva kompanija ima dva kredita. Mi odobrimo odgodu, ali kolege neće pa preduzeće propadne. Šteta, jer je mala privreda veliki zamajac zapošljavanja, da nije njih bili bismo na prvom mjestu u Evropi po stopi nezaposlenih.
U Folks banci se takođe trude da pomognu.
– Banka je svojim internim aktima propisala standardizovane uslove za reprogram obaveza za sve klijente pa i za mala preduzeća i preduzetnike – kaže Kristina Marković. – Međutim, odstupanja od te odluke su dozvoljena. Odluka o nestandardnim uslovima za reprogram obaveza donosi se na osnovu specifičnosti slučaja koji se razmatra.
Direktor poslovnog sektora i zamjenik predsjednika Izvršnog odbora u OTP banci Ivan Radojčić kaže da banke mogu izbjeći bar dio problema ako pažljivo prate šta se događa u tom segmentu tržišta
– Nama je direktna komunikacija s klijentima značajna, posebno kod MIS-a – naglašava Radojčić. – Mi od korisnika naših usluga najbolje možemo čuti koje su im potrebe i izaći im u susret. Bitno je da s njima izgradimo odnos uzajamnog povjerenja. Posebno želimo da povećamo i ulaganja i broj klijenata u agrobiznisu. Zato smo u saradnji s PKS-om započeli seriju okruglih stolova u različitim gradovima na temu kreditiranja poljoprivrede. Želimo da od njih čujemo koji bi im uslovi finansiranja odgovarali i da naše usluge prilagodimo tome koliko god je to moguće.
Očigledno, banke su voljne da nađu zajedničko rješenja, samim tim i šansa da se do njega dođe je vijeća. Pomoć treba da pruži i država, pažljivim određivanjem obaveza. Najlakše je povećati porez ili taksu, ali…
– To ne mora obavezno da znači i veći prihod u državnoj kasi. Naprotiv, mnoga mala i srednja preduzeća se zbog toga ugase. Samim tim je i prihod manji – kaže dr Dejan Erić.
Banke mogu da pomognu
Sa činjenicoma da kreditna sposobnost male privrede danas nije ohrabrujuća slaže se i direktor Sektora za razvoj i stanovništvo u EFG Eurobanci Vladan Vilotijević.
– Banke imaju potencijal za nastavak kreditne aktivnosti, ali su prinuđene na to da s posebnim oprezom upravljaju rizicima usljed ograničene sposobnosti preduzeća da se zadužuju i redovno servisiraju obaveze – objašnjava Vilotijević. – Kad god ima problema s otplatom, radimo analizu poslovanja klijenta i nudimo modele restrukturiranja. Sve zavisi od slučaja: negdje produžavamo rok otplate, dajemo grejs-period ili umanjujemo kamatu za određeni period. Trudimo se da nađemo rješenje koje će odgovarati i njima i nama, ali to nije uvijek moguće. Dnevnik
