BANJALUKA – U vrijeme kada je energija dobijena iz fosilnih goriva “na lošem glasu”, a kada domaće termoelektrane kubure sa nedostatkom uglja, ispadaju iz sistema i nad glavom im stoji i CBAM taksa na emisije ugljen-dioksida Evropske unije, privatna “Elektrana Stanari“ postala je jedan od najstabilnijih proizvođača struje u Bosni i Hercegovini.
Direktor ove kompanije Aleksandar Milić u podcastu “Nikad u minusu” govorio je poslovanju elektrane, planovima za nova ulaganja, projektu hidroelektrane “Ulog” i solarne elektrane u “Bileći”, kao i o tome kako će evropske takse na emisiju ugljen-dioksida promijeniti tržište električne energije.
Milić je pričao i o tome koliko su danas isplativa ulaganja u solarne elektrane i da li vjeruje da elektroenergetski sektor u BiH može preživjeti bez uglja.
“Termoelektrane i nuklearne elektrane su bazni proizvođači energije. Obnovljivi izvori su odlični, ali su nepredvidljivi. Bez baterija i skladištenja ne vrijede puno. Mora postojati neki skladišni kapacitet, ali ga nema i neće ga biti u dogledno vrijeme. TE i NE, pa i neke gasne predstavljaju stabilnost sistema, rade nezavisno od vjetra i sunca, prema našim potrebama i zahtjevima. One su temelj da se sistem ne raspadne kao što je bio slučaj prošle godine u Španiji, pa u jednom trenutku i kod nas“, kaže Milić.
Govoreći o stanju u sektoru u BiH i aktuelnim problemima, Milić je rekao da termoelektranama poput “Ugljevika” treba podrška sistema.
Na pitanje da li bi kao menadžer ikada preuzeo TE “Ugljevik”, nije mogao precizno da odgovori.
“Vjerujem da u “Ugljeviku” postoji dovoljno inžinjera i majstora svih struka sposobnih da poprave stvari, da riješe probleme. Tu je potrebna i podrška sistema, Elektroprivrede i tako dalje“, rekao je Milić.
Na pitanje da li bi privatizovali jednu takvu termoelektranu rekao je da ne može dati jasan odgovor jer nije toliko upoznat sa situacijom tamo.
“Ipak, to je termoelektrana i njena tehnologija nije nova, poznata je našim inžinjerima. Problemi tamo neki postoje, ali to oni najbolje znaju“, rekao je Milić.
Cijeli podcast „Nikad u minusu“ gledajte od sutra u 18h na CAPITAL TV.
Serijal pratite na:
Portal: https://capital.ba/
YouTube: https://www.youtube.com/watch?v=KAkdzrbpjU4
Facebook: https://www.facebook.com/capital.ba/
Instagram: https://www.instagram.com/capital.ba/
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Pitajte koliku koncesionu naknadu plaćaju za eksploataciju uglja, kao i da li je tačno da se elektroenergetsko napajanje rudnika vrši iz elektrane a ne iz mreže elektroprenosa…itd
Koliku god da plaćaju nisu je sami sebi određivali već je to radilo ministarstvo na čelu sa poznatim stručnjakom i londonskim đakom Đokićem. Svakome je u interesu da plaća manje, zašto bi privatnik bio izuuetak? A ako je tu nekakav kriminal imaju tužilaštva, a i privatne tužbe.
Ne znam tačno odakle se vrši napajanje rudnika (a ne mislim ni da je važno). Znam samo da svaka TE mora biti povezana na mrežu iz makar 2 pravca zbog stabilnog rada i bezbjednosti. Da li za rudnik koriste sopstvenu el.energiju ili onu koju dobiju od Elektroprenosa ne vidim zbog čega je bitno. A možda dobijaju od lokalnog distributivnog preduzeća na mreži 10kV, jer koliko znam Elektroprenos upravlja mrežama tek iznad 110kV. Zašto bi na rudniku imali trafo-stanicu za prebacivanje i opremu na tom naponskom nivou?