BUDIMPEŠTA, Deset zemalja koje su u EU ušle 1. maja 2004. godine sada pokušavaju da pronađu razlog za slavlje povodom godišnjice članstva, usred globalne ekonomske krize koja je prekinula ekonomski rast, piše AFP.
Češka, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija u centralnoj Evropi i baltičke zemlje Estonija, Letonija i Litnvanija, zatim Kipar i Malta na Sredozemlju mogle su se pohvaliti ekonomskim napretkom do izbijanja krize.
“Nova Evropa” postigla je za posljednjih pet godina rast cijena nekretnina i priliv kapitala i tehnologije koji su znatno smanjili broj nezaposlenih i povećali plate.
Stari automobili “škoda”, “trabant“ i “lada“, koji su dominirali putevima istočne Evrope zamijenjeni su luksuznim zapadnim i japanskim vozilima koji su plaćeni platama koje su porasle za 35 odsto u Češkoj i Mađarskoj, 50 odsto u Poljskoj, Letoniji i Litvaniji.
Uz pomoć fondova EU putevi su značajno popravljeni u ovim zemljama.
Nekada poznata po visokoj stopi nezaposlenosti istočna Evropa od ulaska u EU bilježila je veoma nisku stopu.
U Poljskoj stopa nezaposlenosti pala je sa 19 odsto na 9,5 odsto, u Litvaniji sa 11,4 na 4,7 odsto.
U Češkoj je sa 10 odsto stopa pala na 7,7 odsto, dok je u Mađarskoj, nekada najboljoj zemlji u EU zbog brze transformacije političkog i ekonomskog sistema, stopa nezaposlenosti porasla sa 5,8 odsto 2004. godine na osam odsto 2008. jer vlade nisu uspjele da uvedu neophodne mjere protiv krize.
Zbog činjenice da su ovo relativno male, otvorene i ranjive ekonomije, zavisne od zapadnih tržišta novopridošlice u EU primile su najteži udarac krize.
Stopa nezaposlenosti porasla je na skoro šest odsto u Litvaniji, više od devet odsto u Mađarskoj i 11 odsto u Poljskoj.
Tržište nekretnina bilježilo je uspjehe u Mađarskoj, Poljskoj i baltičkim zemljama usljed dolaska evra i švajcarskog franka.
Međutim, nakon „odlaska“ kapitala radi nalaženja sigurnijih investicija 2008. godine, valute kao što su poljska zlota ili mađarska forinta pale su 30 odsto u odnosu na evro.
Kao rezultat toga mjesečne otplate za kreditne kartice i stambene zajmove u stranim valutama sada predstavljaju veliki pritisak na kućni budžet.
Različit tempo razvoja novopridošlica očigledan je u brzini po kojoj je u tim zemljama usvojen evro.
Slovenija uvela evro 2007. godine, uslijedile su Kipar i Malta 2008. i Slovačka 2009, ali ostali zaostaju.
Poljska, sljedeći kandidat, odredila je datum 2012. godine, dok se očekuje da Češka i Mađarska prihvate evro 2013. i 2014. godine.
Prema podacima MMF-a, koji je sa EU i Svjetskom bankom dala Mađarskoj 20 milijardi evra, a isto toliko daće i Poljskoj, predviđa da će zemlje centralne i istočne Evrope doživjeti „brutalan“ udar krize zbog globalne recesije.
MMF predviđa pad od 3,7 odsto društvenog bruto proizvoda /DBP/ u ovom regionu 2009. godine, a rast od samo 0,8 odsto 2010.
Nakon godina brze ekonomske ekspanzije, rasta od 5,4 odsto DBP 2007. i 2,9 odsto 2008, ove zemlje moraće sada da usklade svoje ekonomije sa velikom zavisnošću od kredita.
Recesija je najteže pogodila baltičke zemlje, a predviđa se pad DBP od 10,6 odsto 2009. i 2,3 odsto 2010.
U zemljama centralne Evrope očekuje se pad rasta za 1,3 odsto 2009., a ekonomski rast u 2010. iznosiće 0,9 odsto.