BANJALUKA, “Garantni fond Republike Srpske trebalo bi da krene sa radom početkom novembra. Trenutno se završava registracija u sudu, a svi ostali prateći poslovi u vezi sa formiranjem fonda su završeni”, rekao je v. d. direktora Garantnog fonda Republike Srpske Mladen Kovačević.
– Sredstva za koja budemo garantovali biće namjenska, odnosno znaće se šta se njima kupuje. Tačno će se znati šta korisnik kredita kupuje, te koliko to košta – istakao je Kovačević.
Ko će sve moći da račina na garancije Fonda?
KOVAČEVIĆ: Fond je osnovan radi pružanja podrške razvoju preduzetništva, kroz olakšan pristup finansijskim sredstvima potrebnim za obavljanje poslovnih djelatnosti preduzetnika. Jedna od najvećih prepreka za dobijanje kredita jeste otežan pristup kapitalu. Ovo je jedan od razloga zbog kojih je Fond formiran. Garantni fond izdaje garancije poslovnim bankama u ime tražioca kredita i to maksimalno za polovinu iznosa. Referenti Garantnog fonda prije odobravanja garancije razmatraće opravdanost biznis plana preduzetnika i u skladu sa tim davati garancije. Garantni fond može maksimalno garantovati za 1,5 miliona maraka po svakom korisniku.
Garancije će se odobravati za početne poslovne aktivnosti, poslovne aktivnosti mladih preduzetnika i žena, za projekte koji doprinose zapošljavanju i očuvanju radnih mjesta, kao i za izvozno orijentisane poslovne djelatnosti i poslove u oblasti poljoprivrede. Za garancije mogu da apliciraju pravna i fizička lica sa prebivalištem u Republici Srpskoj.
Kada se očekuje početak rada Garantnog fonda?
KOVAČEVIĆ: Sve procedure za početak rada Fonda trebalo bi da budu završene do početka novembra. Trenutno se završava registracija u sudu, a svi prateći poslovi u vezi sa formiranjem Fonda su završeni. Vlada je u proteklom periodu usvojila statut, obezbijedila 30 miliona maraka osnivačkog kapitala, imenovala privremeni Nadzorni odbor, te imenovala v. d. direktora Fonda.
Na koji način će se Garantni fond finansirati?
KOVAČEVIĆ: Nadzorni odbor će odrediti visinu provizije koja će se naplaćivati za davanje garancije iz Fonda. Te provizije će u svakom slučaju biti manje nego bankarske i kretaće se u zavisnosti od iznosa koji će biti garantovan. Osim toga, Garantni fond će imati i prihode po osnovu kamate na oročena sredstava u bankama, jer nećemo odmah potrošiti svih 30 miliona maraka osnivačkog kapitala. Imamo i pravo kupovanja akcija na slobodnom tržištu. Sve su to potencijalni izvori prihoda Fonda.
Šta ako neko preduzeće ne uspije da vrati kredit?
KOVAČEVIĆ: Sredstva za koja budemo garantovali biće namjenska, odnosno znaće se šta se njima kupuje. Tačno će se znati šta korisnik kredita kupuje, te koliko to košta, a novac će se uplaćivati direktno na žiro-račun dobavljača. Ako neko želi da kupi traktor, dobavljaču ćemo uplatiti novac, a korisnik kredita će dobiti traktor. Sredstva ćemo odobravati dio po dio, a ako se poslije prve kontrole utvrde neke nepravilnosti, kredit se automatski stopira. U dogovoru sa poslovnim bankama možemo izdati novu garanciju za određen period da pomognemo korisniku kredita ako je iz objektivnih razloga došao u probleme.
Sa kojim bankama će se sklapati ugovori?
KOVAČEVIĆ: Sve banke i mikrokreditne organizacije sa sjedištem u Republici Srpskoj moći će da se jave na konkurs koji će raspisati Garantni fond RS. Vodiće se računa o tome kakva je banka, da nije kažnjavana, kolike su njene kamate i slično. Ona banka koja bude izabrana biće “family bank”, odnosno banka kojoj ćemo davati garancije.”Family bank” će činiti jedna ili više banaka.
Kakve će biti kamate?
KOVAČEVIĆ: Formiranjem Garantnog fonda kamatne stope banaka za komercijalne kredite moraju pasti. One se ne mogu zadržati na 12 odsto, koliko trenutno iznose na godišnjem nivou, zbog toga što poslovna banka nema nikakav rizik oko tog plasmana. Ako korisnik kredita ima problema pri vraćanju, Garantni fond preuzima njegov rizik. Pošto banke imaju takav komfor, kamate za komercijalne kredite moraće da budu između šest i sedam odsto.
Garancije
Koje oblasti bi mogle da “pokupe” najviše garancija Garantnog fonda?
KOVAČEVIĆ: Na osnovu iskustava zemalja u okruženju očekujem da će najviše garancija ići u poljoprivredu, mala i srednja preduzeća, te za početne poslovne aktivnosti. Bitno je da se uslovi za dobijanje kredita koje su poslovne banke nametnule svedu na neku normalnu mjeru kako bi korisnici kredita što lakše došli do sredstava. Garantni fond je jedan od instrumenata koji to mogu da obezbijede. Glas Srpske
3 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Gore nasmijani direktor šalje svoje radnike na obuku u poslovne banke da nauče šta su to garancije. Toliko o stručnosti zaposlenih u toj instituciji
Prvi i jedini kreditno garantni fond u BiH je napravljen i radi u Brckom ostali tzv kgf-ovi su u stvari depozitni fondovi. Ovaj fond u Brckom uspjesno radi vec 10-tak godina. Prisustvovao sam jednoj njihovoj prezentaciji i zaista je nevjerovatno dobro koncipiran. Nadam se da ce i ovaj raditi na istim principima.
Mišljenja sam da “gore nasmiješeni direktor” treba podnijeti ostavku prije nego uprska cijelu stvar. Njegov intelektualni kapacitet ne može potrebe ovog GF da podmiri. Kratak je. Najbolje je da on prima platu a da neko ko zna šta je garancija preuzme rukvođenje /jer on nije tu tehniku savladao ni kao direktor Prijedorske banke – koja je otišla u likvidaciju, niti kao šef expoziture Bobar banke u Prijedoru. Najbolje je da nastavi sa Premijerom Dodikom da igra košarku za njegovu i svoju dušu.