BEOGRAD, Prema podacima Unije poslodavaca Srbije (UPS), takse su od početka prošle pa do jula ove godine podignute od 45 do 280 odsto.
Tako, samo za taksu za iznošenje kućnog smeća, 19 radnika građevinskog preduzeća Tihos treba da radi mjesec dana.
“Potrebna nam je mjesečna bruto zarada svih zaposlenih kako bismo platili ovaj namet. Na 5.000 kvadratnih metara ubira se taksa kao na 50 dvosobnih stanova sa četiri člana porodice. A kod nas je kućno smeće to što radnik donese doručak i baci kesu kad krene kući”, kažu u Tihosu.
Dragoljub Rajić iz UPS-a kaže da se “kod nas takse podižu bez ikakvog ekonomskog opravdanja i bez uvažavanja uslova na tržištu u kojima privredni subjekti posluju”.
“U 2008. godini je ukupan BDP Srbije bio uvećan za šest odsto, zatim je pao za tri odsto prošle godine da bi imao lagani oporavak od 0,6 odsto u prvom kvartalu 2010. Ovi podaci ilustruju da nije bilo realnog privrednog rasta koji bi potkrepio uvećanja lokalnih komunalnih taksa u tolikom rasponu“, objašnjava on.
Visoki nameti posebno ugrožavaju mala preduzeća i preduzetnike koji nemaju sredstava za ovolika izdvajanja, što je i djelimičan uzrok njihove nelikvidnosti, pa i zatvaranja znatnog broja mikrofirmi i samostalnih trgovinskih i zanatskih radnji.
„Ako bi se komunalne takse koje je privreda u obavezi da plaća skinule u prosjeku za 40 odsto, a neke i ukinule, privrednici bi na svaka četiri radnika mogli da zaposle još jednog i da mu plate poreze i doprinose. Ovako, naplata je sa 53 pala na oko 40 odsto, a mnogi su prinuđeni da zatvore firmu. Privreda može da podnese samo realno opterećenje, dakle – svakog subjekta prema prometu i prema mogućnosti da plati“, kaže Rajić.
On objašnjava da je Gradska uprava blokirala račune onima koji su kasnili s isplatom, i time je napravila veći problem. Privrednici dvije godine nisu mogli da dignu kredit kojim bi isplatili dugovanja. U Mladenovcu je, primjera radi, ugašeno više od 500 firmi, a slična situacija je i u Lazarevcu i Zemunu.
UPS predlaže da sve opštine naprave model po ugledu na Zrenjanin koji je uveo 15 različitih kategorija za plaćanje taksa, a oni koji otvaraju radnju, u prvih godinu dana su oslobođeni dažbina kako bi se uhodali i pokrenuli posao.
„Zrenjaninski model se dobro pokazao, odgovara privredi, a i prihodi u gradskoj kasi su skočili. U Beogradu su obećali da će raditi na uvođenju sličnog modela, ali još uvijek se ništa ne događa. Odluke o taksama se donose krajem godine za narednu godinu, pa ćemo uskoro vidjeti“, kaže Rajić.
Sada, takse za smeće privredu koštaju 270 odsto više nego građane, jer privreda plaća prema kvadraturi objekta, a ne po količini odnetog smeća. Taksa se naplaćuje i preduzećima koja iskorišćavaju smeće kao sekundarnu sirovinu, pa i nemaju potrebu za takvom uslugom. I nadoknada za vodu je duplo skuplja za privredu nego za građane.
Ugostitelji koji imaju malu zastakljenu ljetnju baštu, taksu plaćaju cijele godine, a ne nekoliko mjeseci koliko je i koriste. U ovom sektoru veliki problem je muzička dažbina, jer je ugostitelj dužan da plati više različitih taksa za puštanje muzike, i to gradu, ali i autorskim agencijama SOKOJ i OFPS. Taksu za držanje muzičkog uređaja ugostitelj je dužan da plati SOKOJ-u, OFPS-u i gradu posebno, plus taksu za „živu muziku“ koju plaća gradu, ali i SOKOJ-u po drugom osnovu, za nastup uživo.
Kada se tome doda honorar za muzičare sa svim porezima i doprinosima, i ne čudi to što lokali u Srbiji nerado angažuju bendove. Lokal od oko 150 kvadrata bi morao samo na muziku mjesečno da izdvaja oko 150.000 dinara, a to ne može da opstane, kažu u UPS-u. Blic