ATINA, Od ukupnog javnog duga Grčke, koji trenutno iznosi 323 milijarde evra, najveći udio u evropskom dugu imaju zemlje članice evrozone na koje otpada ukupno 60 odsto duga.
Prema tabeli grčkih kreditora, koju je sačinio Bi-Bi-Si (BBC), evrozona je kroz Evropski fond za finansijsku stabilnost Grčkoj pozajmila 141,8 milijardi evra i još dodatnih 52,9 milijardi, kroz poseban zajam za Grčku.
Gledano po državama, najveći kreditor je Njemačka, koja je preko evropskog programa pomoći i banaka Grčkoj plasirala ukupno 68,2 milijarde evra, slijedi Francuska s ukupnim iznosom od 43,3 milijarde evra, a na trećem mjestu je Italija sa 38,4 milijarde evra. Iza njih su Međunarodni monetarni fond koji je Grčku kreditirao sa 21,4 milijarde evra i Evropska centralna banka sa 18,1 milijardi evra kredita.
Otpis tih dugovanja, što se donekle očekuje, prve dvije zemlje neće previše da pogodi s obzirom na njihovu snažnu ekonomiju, ali bi zato otpis duga mogao da predstavlja problem za Italiju (38,4 milijarde evra) i Španiju, kojoj Grčka duguje 25 milijardi evra, koje i same imaju probleme sa otplatom dugova, slabim oporavkom privrede i velikom nezaposlenošću, prenio je portal Indeks.hr.
I manje zemlje bi mogle da budu suočene sa moranjem da otpišu dug Grčkoj, što bi za njih bilo prilično teško s obzirom na odnos duga i njihovog bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Slovenija je Grčkoj pozajmila 1,4 milijarde evra što je 3,9 odsto BDP-a, dok je Malta sa pozajmicom od 400 miliona evra, dostigla pet odsto svog BDP-a.
Među državama-povjeriocima sa većim pozajmicama su i Holandija sa 13,4 milijarde evra, SAD 11,3 milijarde, Velika Britanija – 10,8 milijardi, Belgija sa 7,5, Austrija 5,7 i Finska 3,9 milijardi evra. Tanjug