BRISEL – Evropa se trudi da smanji svoje oslanjanje na ruska fosilna goriva. Kako cijene gasa u Evropi rastu osam puta od prosjeka za 10 godina, zemlje uvode politike za suzbijanje uticaja rasta cijena na domaćinstva i preduzeća.
To uključuje sve, od subvencija troškova života do regulacije veleprodajnih cijena. Sve u svemu, finansiranje takvih inicijativa je dostiglo 276 milijardi dolara od avgusta.
Nemačka troši preko 60 milijardi dolara za borbu protiv rastućih cijena energije. Ključne mjere uključuju jednokratnu naknadu za energiju od 300 dolara za radnike, pored 147 miliona dolara za finansiranje porodica sa niskim primanjima. Ipak, predviđa se da će se troškovi energije povećati za dodatnih 500 dolara ove godine za domaćinstva.
U Italiji će radnici i penzioneri dobiti bonus od 200 dolara za troškove života. Uvedene su dodatne mjere, kao što su poreski krediti za industrije sa visokom potrošnjom energije, uključujući fond od 800 miliona dolara za automobilski sektor.
S obzirom da se predviđa da će se računi za energiju trostruko povećati tokom zime, domaćinstva u Velikoj Britaniji će tokom zime dobiti subvenciju od 477 dolara za pokrivanje troškova električne energije.
U međuvremenu, mnoge istočnoevropske zemlje — čija domaćinstva troše veći procenat svog prihoda na troškove energije — troše više na energetsku krizu kao procenat BDP. Najviše troši Grčka, sa 3,7 odsto BDP.
Potrošnja za energetsku krizu takođe se proširuje na masivne pomoći za komunalne usluge.
Uniper, njemačka komunalna firma, dobila je 15 milijardi dolara podrške, a vlada je preuzela 30 odsto udjela u kompaniji. To je jedan od najvećih paketa pomoći u istoriji zemlje. Od prvobitne pomoći, Uniper je zatražio dodatnih četiri milijarde dolara finansiranja.
I ne samo to, Vien Energie, najveća energetska kompanija u Austriji, dobila je kreditnu liniju od 2 milijarde evra pošto su cijene električne energije naglo porasle.
Da li je ovo vrh ledenog brijega? Da bi ublažili uticaj visokih cijena gasa, evropski ministri tokom septembra raspravljaju o još više alata kao odgovor na prijeteću energetsku krizu.
Da bi vladali uticajem visokih cijena gasa na cijenu struje, evropski lideri razmatraju gornju granicu cijena za uvoz ruskog gasa i privremena ograničenja cijena gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije, između ostalog.
Takođe su predložena ograničenja cijena za obnovljive i nuklearne energije.
S obzirom na dubinu situacije, izvršni direktor Šela je rekao da će se energetska kriza u Evropi proteći i dalje od ove zime, ako ne i na nekoliko godina. Srpskainfo
