BERLIN – Njemačko ministarstvo finansija iduće godine očekuje da potroši 83 milijarde evra na takozvanu kočnicu cijene gasa i struje, odnosno na subvencije za rasterećenje građana i privrede od troškova dramatično poskupilih energenata.
To su brojke iz nacrta plana rashoda kriznog fonda od 200 milijardi evra u koji je agencija dpa imala uvid, zajedno sa revidiranim predlogom budžeta za 2023.
Vlada je fond formirala da amortizuje efekte poskupljenja do 2024. godine, ali prema nacrtu više od polovine već je odvojila za mjere u 2022. godine.
Planirani rashodi za dolazeću godinu uključuju 15 milijardi evra ulaganja u posrnuli Uniper, najvećeg uvoznika gasa u Njemačkoj.
Nacrtom budžeta, ministar finansija Kristijan Lindner (Christian) predviđa i povećanje prethodno planiranih rashoda za 153, odnosno 140 miliona evra za integraciju ukrajinskih izbeglica i uvoz nafte.
Mjere koje je vlada već usvojila, poput subvencija za grejanje i reformu stanogradnje, koštaće, prema Lindnerovom nacrtu, dodatnih 2,2 milijardi evra.
Odluka vlade da ne poveća taksu na emisiju ugljen-dioksida značiće smanjenje budžetskog priliva za dve milijarde evra.
Iz nacrta se ne vidi jasno koliko vlada namerava da se zadužuje dogodine, ali loše ekonomske prognoze nagoveštavaju da će toga biti više nego što je prethodno očekivala.
Jasno je, međutim, da će otplata starih dugova poskupeti i da se kamata na njih penje na 38 milijardi evra u 2023. godine. Dpa
