BRISEL, U zemljama koje ga još nisu uvele – evro je sve manje popularan, ocjenjuju ekonomski stručnjaci.
Nekada je evrozona bila ekskluzivni klub u koji su željele da uđu sve evropske zemlje. Međutim, nakon grčke krize i rigidnog ponašanja evropskih sila, zajednička valuta sve manje je privlačna zemljama koje ne koriste evro.
Od Poljske do Češke i Mađarske na prihvatnje evra sada se gleda kao na potez prepun rizika i troškova, uključujući i značajnu predaju suvereniteta – navodi “Njujork tajms”.
Jedinstvena valuta “veže” države članice ekonomski i politički, ali sada smanjuje entuzijazam za EU te dovodi do preispitivanja evropskih integracija.
Poljska još nije uvela evro, a Velika Britanija i Danska davno su odlučile da neće ulaziti u evrozonu.
“Nikada nisam rekla da ćemo uvesti evro”, nedavno je rekla Eva Kopač, poljski premijer.
Ona, neodređeno, navodi da će Poljska uvesti evro “kada to bude koristilo Poljacima i Poljskoj”.
“Evro – da, ali nema žurbe”, poručuje Aleš Mihal, glavni ekonomski savjetnik češkog ministra finansija.
Mađarski premijer Viktor Orban dugo se protivio prelasku na evro, a to se pitanje izgubilo iz javnog diskursa u posljednje vrijeme, čak i prije grčke krize.
“Nismo postavili rok. To otvara Mađarskoj puno prednosti. Sistem bez evra omogućava nam kontrolu poreskog sistema i fiskalne politike”, navodi Zoltan Kovač, glavni portparol premijera Orbana.
Sve te zemlje brinu se da bi ih prihvatanje evra dovelo u poziciju u kakvoj se našla Grčka zbog fiskalne neodgovornosti.
“Sada bismo, valjda, i mi trebali dati novac za Grčku. Znači, siromašniji bi trebao dati bogatijem. Ne vidim logiku u tome” – kaže Bojko Borisov, bugarski premijer.
Čak i kada bi Bugarska i ostale zemlje željele da uđu u evrozonu i prihvate zajedničku valutu, ostale članice evrozone, poučene grčkim iskustvom, sve teže će ih prihvatati.
Rumunija je odredila 2019. kao godinu uvođenja evra. Međitim, Mugur Isaresku, guverner Nacionalne banke, sada tvrdi da će taj proces trajati još deset godina.
“Rumunski BDP iznosi 52 odsto prosjeka EU. Moramo dostići 70 odsto da bi razmišljali o uvođenju evra”, kaže Ciprian Daskalu, glavni markoekonomista “ING banke” u Rumuniji.
Teškim mjerama štednje koje su nametnute Grčkoj, a kojima se mnogi protive, uzdrmana je i sama Eu.
Ulazak u evrozonu i zajednička valuta više nisu ni približno privlačni kao što je to bilo nekada – zaključuje “Njujork tams”.