NIKOZIJA – Kipar, koji je godinama slovio za poresku oazu koju su koristile kompanije iz cijelog svijeta, a mahom i iz Srbije, narednih mjeseci planira da stavi tačku na sve što je ovu zemlju dovelo na loš glas, a to bi značilo i udarac na privrednike koju su koristili njene poreske povlastice
Kiparske vlasti, naime, planiraju da naprave registar u kome će biti vlasnici svih kompanija registrovanih u ovoj zemlji, a s ciljem da rasvetli netransparentne i složene korporativne strukture iza kompanija-paravana.
Pojedinosti o hiljadama firmi registrovanih na tom mediteranskom ostrvu počeće da se prikupljaju od 16. marta.
Kipar je godinama slovio za omiljenu ofšor destinaciju mnogih privrednika iz Srbije. Posebno je važio za pogodnu poresku zonu prije desetak i više godina kada je privatizacija, ali i preuzimanje i osnivanje novih kompanija, još uveliko bilo u toku. Imali su tada na Kipru firme i mnogi veliki privrednici, a nije bila rijetkost da se tamo “odmetnu” i preduzetničke radnje. Prošle godine sa Kiprom je radilo 700 privrednika iz Srbije.
A na Kipru se, recimo, prije desetak godina, pri prodaji firme nije plaćao porez na kapitalnu dobit od 20 odsto. Takođe, ako knjiži profit u of-šor zoni, vlasnik tamo može da isplati i dividendu i ponovo izbjegne oporezivanje od 20 odsto.
S druge strane, osnivanje i održavanje kompanije na Kipru znalo je i da košta dosta. Plaćaju se usluge oko održavanja kompanije, naknada direktorima i sekretaru kompanije. Koštaju i lokalne usluge vođenja knjiga i sačinjavanja godišnjih finansijskih obračuna. Propisana je i obaveza revizije tih obračuna. Nisu jeftine ni bankarske usluge, a nadasve povremena putovanja na Kipar i nazad.
Kovačević: Sada nije više kao što je bilo
Milan Kovačević, stručnjak za strane investicije, kaže da se situacija potpuno promenila u međuvremenu, ali da je Kipar i dalje ostao zemlja sa određenim beneficijama za privredu.
“Kipar je ranije, pre ulaska u EU, bio važan poreski raj, ali su nakon ulaska u Uniju Kipar, pa i Malta i Gibraltar izgubili značaj poreskog raja i ofšor zona, tako da je sasvim normalno da i oni pokušavaju da pregledaju šta se sve događa sa firmama i usklade svoj sistem sa EU propisima”, počinje priču Kovačević i dodaje:
“Tako je već odavno smanjena, možda i potpuno iščezla pogodnost koja se može postići poslovanjem na Kipru. Ranije se moglo izbegavati dosta poreza, ali to već duže vreme nije slučaj. Sada i oni imaju obaveznu reviziju i revizorske izveštaje i veoma su slični drugim poreskim sistemima”, pojasnio je Kovačević za “Blic”.
Naš sagovornik ne spori, međutim da, kako kaže, “imamo još uvek dosta kompanija na Kipru, koje služe uglavnom kao holding kompanije, i to tako što kiparska kompanija ima vlasništvo u našoj kompaniji ovde”.
“To može da posluži još samo kao pogodnost prilikom prodaje kompanija, ako se na primer prodaje firma na Kipru, pa sa njom i firme ćerke ili obrnuto, onda su nešto povoljniji uslovi. Nekih drugih velikih koristi od kompanija na Kipru nema, a s druge strane održavanje kompanija tamo dosta košta”, otkrio je Kovačević.
Firmama rok od 6 mjeseci
Kipar se već dugo pokušava osloboditi imidža zemlje čija vlada prima novac od investitora bez ikakvih pitanja. Unosna šema dobijanja pasoša u zamjenu za ulaganja naglo je ukinuta prošle godine, nakon izvještaja o mogućoj korupciji, podseća Rojters.
“Firmama ćemo dati rok od šest meseci da prikupe sve pojedinosti radi unošenja u novi registar. Inicijalni registar biće privremena baza podataka kojoj bi vladine agencije mogle pristupiti na zahtev.”, izjavila je Antonia Faita-Stavride, visoka zvaničnica u ministarstvu energetike, trgovine i industrije, koordinatoru projekta na Kipru.
Nada se da će konačni sistem, sa različitim nivoima pristupa, biti dostupan “do kraja ove godine”, ne ulazeći u pojedinosti.
Uspostavljanje registra nalažu propisi EU o sprečavanju pranja novca, a njegovi zagovornici ističu da bi mogao označiti prekretnicu za Kipar, koji je prema njihovim tvrdnjama privlačio one željne da iza firmi-paravana skriju svoje bogatstvo, privučeni niskim poreskim stopama.
Prema podacima NBS zemlje koje su klasifikovane kao off-shore zone su: Andora, Antigva i Barbuda, Angvila, Aruba, Barbados, Bahrein, Bermudi, Bahami, Belize, Кukova Ostrva, Кurasao, Dominika, Grenada, Gernzi, Gibraltar, Hong Кong, Ostrvo Man, Džersi, Sent Кits – Nevis, Кajmanska Ostrva, Liban, Sent Lusija, Lihtenštajn, Liberija, Maršalska Ostrva, Monserat, Mauricijus, Nauru, Niue, Panama, Filipini, Sejšeli, Singapur, Sent Martin, Turks i Кaikos Ostrva, Sent Vinsent i Grenadini, Devičanska Ostrva (Britanska), Devičanska Ostrva (SAD), Vanuatu i Samoa. Blic