SARAJEVO, Kantoni godišnje gube 3,3 miliona KM zbog nenaplaćivanja koncesija, rekla je danas Vildana Džaferović, vođa tima za reviziju učinka upravljanja koncesijama u FBiH.
Naglasila je da su gubici i veći od ovog iznosa, jer ima više od 100 nelegalnih kamenoloma, a postoje i firme koje koriste prirodna dobra po ranijim dozvolama i nemaju koncesioni ugovor. Istaknuto je i da na nivou FBiH nema potpisanih koncesionih ugovora po Zakonu o koncesijama.
Na prezentaciji izvještaja Kancelarije za reviziju institucija u FBiH o reviziji učinka za koncesije i upravljanje primarnom zdravstvenom zaštitom u FBiH Ibrahim Okanović, generalni revizor, istakao je da ne postoji baza podataka o tome šta FBiH ima ponuditi za koncesije.
Okanović kaže da i Komisija za koncesije FBiH nema nadležnost da nadzire korištenje koncesija, zbog čega se ostavlja otvoren prostor za nelegalo korištenje prirodnih resursa.
“Komisija za koncesije nije razvila strategiju upravljanja koncesijama niti je pojednostavila proceduru za dodjelu koncesija. Time se slabi konkurentna sposobnost za nove investicije u odnosu na okruženje. Procedure dodjele koncesija dugo traju”, rekao je Okanović te dodao da procedure dodjele koncesija u FBiH traju 240 do 420 dana, a u kantonima 120 do 300 dana.
Komentarišući procjenu Federalne komisije za koncesije da FBiH godišnje gubi 200 miliona KM zbog koncesija, Okanović je rekao da nema registra i stoga se ne treba gađati podacima.
Džaferovićeva je kazala i da je u budžete kantona od 2002. do 2009. godine uplaćeno 24,5 miliona KM od koncesija s tim da su, primjera radi, u oblasti gradnje mini-hidroelektrana potpisana 72 ugovora, ali je u funkciji svega 17 elektrana, što znači da nema prihoda od koncesija.
Govoreći o reviziji učinka u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koja je utvrdila da dvije trećine pacijenata čeka na uslugu, korisnici nemaju ista prava na nivou FBiH, a dodatna plaćanja usluga nisu u skladu sa zakonom, Okanović je kazao da imamo razvijeno zdravstvo, ali slabu zdravstvenu zaštitu.
“Ima mnogo više zdravstvenih ustanova od potreba stanovništva. Zdravstvene ustanove su prazne i mnogo je zaposlenih koji nemaju ni posla, slaba im je plata. Imamo tri klinička centra na ovako malom prostoru FBiH, u nekim kantonima i po pet regionalnih bolnica. Standardi EU su da je udaljenost između bolnica 150 do 300 kilometara, a mi na 150 kilometara imamo pet bolnica”, dodao je Okanović.
Napomenuo je da će izvještaje uputiti i Parlamentu FBiH, koji može uticati na promjenu stanja kroz izmjene zakona.
Okanović nije mogao dati ocjenu prošlogodišnjeg rada i poslovanja institucija u FBiH, za koje se već objavljuju izvještaji. Nezavisne novine
Kantoni godišnje gube 3,3 miliona KM
