LONDON, FRANKFURT, Indeksi akcija na evropskim berzama produbili su juče početni pad po saopštenju da je Evropska centralna banka (ECB) zadržala dosadašnju kamatnu stopu za područje zone evra, a da je bazna kamata u Velikoj Britaniji smanjena za samo četvrtinu procenta. Posle ovakvih odluka centralnih banaka, evro je skliznuo na dvonedeljni minimum od 1,4637 dolara, a funta je pala čak 0,8 odsto na 1,9434 dolara.
Zajednička valuta 15 zemalja članica evro zone pod pritiskom je cele sedmice otkako su objavljeni podaci o iznenađujuće slaboj aktivnosti u sektoru usluga u zoni. To je podstaklo očekivanja da će ECB možda požuriti sa smanjenjem sadašnje kamatne stope.
ECB je danas ipak odlučila da ključnu tržišnu kamatu zadrži na dosadašnjih četiri odsto, oglušujući se o apele da labavijom monetarnom politikom pomogne da se prebrodi sadašnje ekonomsko usporavanje.
Iza ovakve odluke ECB najverovatnije stoji bojazan od inflatornih pritisaka, s obzirom na to da je stopa inflacije u zoni evra u januaru bila rekordno visoka i vidno premašila gornju granicu poželjnog raspona od dva odsto.
Rastu, ipak, očekivanja da će se ECB pridružiti američkim Federalnim rezervama, Banci Engleske i centralnoj banci Kanade u smanjenju troškova zaduživanja.
Za investitore na berzama najveća opasnost dolazi iz posustale američke ekonomije i procena da je možda već u recesiji, kao i iz razmera stambene i hipotekarne kreditne krize u SAD. To bi, zbog smanjenja uvoza i potrošnje, moglo nepovoljno da utiče na poslovne rezultate vodećih kompanija, ukazuju analitičari.
Panevropski indeks akcija FTSEurofirst 300, koji iskazuje prosečnu vrednost akcija najlukrativnijih kompanija na Starom kontinentu, produbio je u ranom popodnevnom trgovanju početni pad, i bio u minusu od 2,2 odsto. Slično su se ponašali i nacionalni indeksi akcija u Frankfurtu, Parizu i Londonu.
Banka Engleske smanjila je baznu kamatu za četvrtinu procenta, na 5,25 odsto, ali su investitori bili razočarani tim potezom, jer su se nadali agresivnijem smanjenju, za pola procenta.