BEOGRAD, Narodna banka Srbije podstiče banke da odobravaju više privrednih kredita te želi regulisati rad mikrofinansijskih institucija.
Kreditna aktivnost banaka u Srbiji u padu je od početka godine, jer su pooštreni uslovi pod kojim se privredi odobravaju krediti.
Narodna banka Srbije zbog toga planira da podstakne banke u odobravanju više kredita tako što će im stvoriti konkurenciju i regulisati rad mikrofinansijskih institucija, javlja reporter Al Jazeere.
Paprika tek što je nikla, ali da bi dobro rodila, Ljubomir Krstić mora da vodi računa o njoj.
Poljoprivreda mu je osnovni izvor prihoda. Podigao je plastenike, kupio mehanizaciju, ali i krave za proizvodnju mlijeka. Novac za to nije mogao da dobije u banci, jer je nezaposlen.
Sredstva za investiranje pronašao je u mikrofinansijskoj organizaciji – mini banci koja kreditira iznosom do 5.000 eura sve one koji pokreću neku proizvodnju. U Srbiji posluju dvije.
Velika potražnja
“Radimo isključivo u ruralnim delovima Srbije jer smo tu pronašli veliku tražnju za kreditima. Imamo 16.000 klijenata, ali potencijal tržišta je mnogo veći jer su istraživanja pokazala da postoji potencijalnih 250.000 klijenata”, kaže Caroline Tsilikounas iz Agroinvesta.
Prosječan mikrokredit koji se podiže iznosi 1.200 evra. Uzima se na 18 mjeseci, pri čemu je mjesečna rata 100 evra, ali je kamata 35,9 odsto.
Tolika kamata posljedica je nedostatka zakonske regulative, zbog čega mikrofinansijska institucija novac ne može direktno dati, već mora da sarađuje sa bankama koje uzimaju trećinu cijene kredita.
“Donošenje zakona mnogo bi nam pomoglo. Najpre bi bila niža cena zaduživanja jer bismo mogli direktno da dajemo novac klijentima”, kaže Tsilikounas.
Primjer je Crna Gora, u kojoj mikrofinansijske organizacije direktno pozajmljuju novac sa upola nižim kamatama. Takvu klimu u Srbiji želi da stvori i Centralna banka. Pripremaju zakon kojim bi ovim organizacijama olakšao poslovanje, ali i stvorio konkurenciju na tržištu kredita.
“Očekujemo da će procedura dobijanja kredita biti lakša kod ovih institucija nego kod banke. Jednostavno, banke će morati sve više i više da se bore za svoje klijente, što do sada nije bio slučaj”, rekao je Petar Sekulić iz Narodne banke Srbije.
Podaci Centralne banke pokazuju da je od početka godine u padu kreditiranje privrede, jer su banke pooštrile standarde, naročito malim i srednjim preduzećima. To su primijetili i privrednici.
Jačanje ekonomskog rasta
“Činjenica je da velika preduzeća imaju mnogo povoljnije uslove u odnosu na mala preduzeća. Činjenica je da imaju višestruko niže iznose kamata u odnosu na mala i srednja preduzeća”, kaže vlasnica firme Slovo, Gordana Đurđević.
Njima bi, kažu, pomogla razvojna banka, ali je Srbija nema, dok Fond za razvoj nije dostupan svima, pa ni ovoj kompaniji koja je i izvoznik.
“Preduzeća koja nemaju adekvatnu kolateralu ,odnosno nekretninu, nisu u mogućnosti da dođu do tih sredstava bez obzira koliko je njihov proizvodni program dobar ili koliko njihov biznis plan prohtevan”, kaže Đurđević.
Zbog toga Centralna banka želi da podstakne mikrofinansiranje i da to bude jedan od načina na koji će banke primorati da plasiraju više novca privredi, čime bi pojačali ekonomski rast u Srbiji.
Al Jazeera