GRAČANICA – Vlasnik kompanije „Širbegović Inženjering“Faruk Širbegović gostujući u podcastu „Nikad u minusu“ kaže da ne zna niti jednu firmu koja je imala toliki obim izazova i preživjela toliku krizu kao njegova.
Prema procjenama, ova kompanija, sa 500 zaposlenih, zauzima četvrto mjesto među građevinskim kompanijama u BiH, a 2000-ih je imala oko 1.200 radnika.
Ne propustite priču o počecima Širbegović Inženjeringa, prvim sklopljenim poslovima, tržištima na koja posluju, ali i tome kada sagovornik CAPITAL-a planira u penziju.
Cijeli intervju možete pogledati na ovom linku.
CAPITAL: Ekonomski portali navode Širbegović Inženjering kao četvrtu građevinsku kompaniju po veličini u BiH. Da li je ta procjena tačna?
Širbegović: I ja sam to pročitao. Mi se bavimo poslom i nemamo uvijek vremena da se bavimo time. Koliko znam, radi se o te tri firme koje se bave izgradnjom autoputeva, hajde da kažem državnim projektima. A mi nismo u tom sektoru. Mi smo u komercijalnom sektoru. Komercijalni sektor je sve ono što nije infrastruktura ili stanogradnja. Dakle, gradimo fabrike, tržne centre, proizvodne objekte, skladišta, dvorane, hotele itd.
CAPITAL: Koliko imate zaposlenih?
Širbegović: Sada imamo blizu 500 zaposlenih.
CAPITAL: Koliko imate gradilišta?
Širbegović: Godišnje imamo, otprilike, oko 160 gradilišta. Ali obično, uporedo imamo od 30 do 40 gradilišta, neka su u fazi projektovanja, neka u fazi proizvodnje, a neka u fazi montaže.
Prvi milion zarađen početkom devedesetih godina
CAPITAL: I supruga i vi ste arhitekti, osnovali ste kompaniju 1990. godine.
Širbegović: Prvo smo se bavili projektovanjem, a onda smo kupovali lokacije i pravili objekte za tržište koje smo prodavali. Na bazi projekta sam dobio pare sa kojima sam pravio te objekte i tu je onaj prvi milion. Sve pare koje su dolazile od kupaca…
CAPITAL: Kakve su vaše početne pozicije bile?
Širbegović: Mi smo posudili 1500 KM od Selminog tetka da registrujemo firmu. Ali niko od nas nije imao bazu. Moja majka je živjela od 292 hiljade tadašnjih dinara. Meni je bio problem i da se školujem jer je 292 tadašnjih dinara bila penzija moje majke, a trokrevetna soba u Sarajevu je bila 450 000 dinara. Odrastao sam u oskudici. Ali to vam daje motiv da se potrudite da nikada ne budete u takvoj situaciji.
CAPITAL: Šta se događa sa firmom nakon rata?
Širbegović: Rat sam dočekao sa spremnim projektima. U finalnoj godini rata upisao sam postdiplomski na ekonomiji što mi je jako pomoglo. Kao inženjer imao sam jako ograničena znanja kada je u pitanju menadžment, marketing, upravljanje finansijama, upravljanje ljudskim resursima. Već sam u februaru 1996. godine imao 300 ljudi. Prvih dvadesetak ponuda koje smo dali, sve smo ugovorili. I onda smo imali potrebu da primimo dosta ljudi.
CAPITAL: Koliko vam je bilo potrebno da narastete na 1.200 zaposlenih, to je bio maksimum koji je firma postigla?
Širbegović: Do 2004. godine smo narasli do tog broja. To je bilo jako dobro, brzo smo došli do 120 miliona. Izašli smo na hrvatsko tržište, u Srbiju, Sloveniju, Crnu Goru, kasnije u Austriju i Njemačku. Imali smo puno posla, nismo imali veliku konkurenciju.
CAPITAL: Koliki vam je prihod bio prošle godine u odnosu na tada?
Širbegović: Bio je manji. Zato što sada imamo manje ljudi. Imali smo 120 miliona kada smo imali 1200 ljudi. Sada imamo 500 zaposlenih, a recimo prije dvije godine smo imali 80 miliona prihoda, a prošle godine smo imali nešto više od 60 miliona KM.
CAPITAL: Nalazimo se u Gračanici, ovdje je niz uspješnih, velikih kompanija. Šta je motiv ljudi u Gračanici da se bave privredom?
Širbegović: Mislim da jedan uspješan primjer može biti podsticaj da se drugi počnu baviti privredom. Ali ne postoji nikakva garancija da ćete vi uspjeti. Ja sam prošao jako veliku krizu, ali sam snašao snage i umijeća da prevaziđemo tu krizu. Ne znam niti jednu firmu koja je imala toliki obim izazova, a da je preživjela takvu krizu.
CAPITAL: Da li ste ikada bili u minusu?
Širbegović: Minus je bio u količini posla. Mi smo sa 120 miliona prihoda pali na 20 miliona, ali smo i tada bili profitabilni, samo što sam na 120 miliona imao 26 miliona dobiti, a na 20 miliona sam imao 500 miliona dobiti. Ali nisam bio u minusu.
Ambicije za firmu od 10.000 ljudi
CAPITAL: A kakve su vam bile ambicije?
Širbegović: Ja sam htio da imam firmu od 10 000 ljudi. A znate zašto? Zato što sam imao povjerenje u svoj kapacitet. Ali zašto sam odustao od te ideje? Nemate sposobnih ljudi. Vi za deset hiljada ljudi trebate 100-200 sposobnih ljudi koji će voditi te ljude. U BiH je kriza sposobnosti. Evo, ko mi nađe 100 sposobnih ljudi da mogu voditi 10.000 ljudi, svaka mu čast.
CAPITAL: Da li bi bilo posla za firmu od 10.000 ljudi?
Širbegović: Bi.
CAPITAL: Imate troje djece, čime se oni bave?
Širbegović: Kćerka i stariji sin su u firmi, a najmlađi sin studira građevinu u Sarajevu.
CAPITAL: Pokazuju li i interesovanje za posao kojim se bavite?
Širbegović: Stvarno imam jednu duboku odvratnost prema ljenosti, ljenost vodi u tupavost. Tako da od svoje djece očekujem da ne budu lijeni i oni su to prepoznali. Nemoj pored mene sporo hodati. Jednostavno imam averziju prema tome jer i ja i supruga smo bili jako vrijedni i jesmo i sada. Mislim da smo prenijeli to na djecu. Ali realno, oni tu energiju koju sam ja imao, to nije ni blizu.
CAPITAL: Da li biste išta promijenili?
Širbegović: Sigurno da bih bio preduzetnik. Ne bih promijenio ni to da sam inženjer, to ni za šta. Ja sam po vokaciji inženjer, ja sam graditelj. Uvijek bih bio u ovoj branši, bio bih preduzetnik, zato što nisam osoba koja podnosi autoritete. Samom sebi, pa ko me prihvata, idemo dalje zajedno.
Cijeli razgovor sa Farukom Širbegovićem u podcastu „Nikad u minusu“ pogledajte na YouTube kanalu CAPITAL-a.
Serijal pratite na:
• Portal: https://capital.ba/
• YouTube: https://www.youtube.com/watch?v=fbHVvJZApIo
• Facebook: https://www.facebook.com/capital.ba/
• Instagram: https://www.instagram.com/capital.ba/