BANJALUKA, SARAJEVO – Žena preduzetnica u BiH ima značajno više u odnosu na period od prije deset godina zahvaljujući podršci brojnih fondova Evropske unije (EU) i drugih organizacija, ali je neophodno i da institucije u BiH pojednostave procedure za pokretanje biznisa, a banke da omoguće povoljnije kreditne linije za žensko preduzetništvo.
Kokot: Intenzivnije se razgovara o ženskom preduzetništvu
Direktorica Sektora za ekonomsko pravne poslove Privredne komore Republike Srpske Dragana Kokot istakla je za CAPITAL da se u posljednjih desetak godina, kada je u pitanju žensko preduzetništvo, intenzivnije radi i razgovara.
„Više se raspravlja na temu izgradnje infrastrukture za razvoj preduzetništva žena. Sada imamo već i jedan strateški dokument koji je usvojila Vlada RS, a koji posebno podrazumijeva mjere za podsticanje razvoja ženskog preduzetništva, bez obzira u kojem obliku se organizuje to poslovanje“, istakla je Kokot dodavši da je izuzetno to što je Republika Srpska napravila strateški pristup podršci preduzetništva žena.
U Privrednoj komori RS, istakla je, organizovani su savjeti za žensko preduzetništvo, kao šest institucionalnih oblika podrške za taj vid preduzetništva.
„U okviru savjeta kreiramo određene prijedloge i mjere koje se odnose na preduzetništvo žena i upućujemo ih donosiocima odluka na svim nivoima vlasti, a s druge strane mnogo radimo i na organizovanju edukativnih događaja, susreta, razmjene iskustava, razmjene znanja… Svake godine, izuzev prošle, organizovali smo i konferenciju žena koja ima regionalni karakter. Prvi sajam preduzetništva žena u RS organizovali smo 2019. godine, on je takođe bio regionalnog karaktera“, pojasnila je Kokot.
Dodala je da je jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju žene preduzetnice taj što nema kreiranja direktnih mjera podrške, prije svega grantovskih linija koje bi bile namijenjene samo za žensko preduzetništvo.
„Osim tog ekonomskog aspekta, izazov je uvijek veći s obzirom na to da žene, u većem broju slučajeva, imaju i dodatne obaveze koje se odnose na porodicu i na lične obaveze koje treba zadovoljiti. U nizu tih obaveza treba rukovoditi preduzećem gdje postoji čitav niz problema od početka do kraja poslovanja“, kazala je Kokot.
Napomenula je i da su kod kreditnih linija, koje su namijenjene preduzetništvu žena, uslovi relativno nepovoljni ili su povoljniji za one koje imaju dobro razvijeno poslovanje, dok za žene sa „start up“ projektima ne postoji dovoljno ponuđenih sredstava ili usluga za podršku razvijanju biznisa.
Šansa za žene u EU fondovima
Kokot je istakla da su određena sredstva za razvoj ženskog preduzetništva dostupna iz fondova Evropske unije, ali i drugih međunarodnih izvora finansiranja, a koja su usmjerena na početak i razvoj poslovanja.
„Žene kao vlasnice, kao preduzetnice, ne koriste u dovoljnoj mjeri takve izvore direktno jer u velikom broju slučajeva sami uslovi poziva na projekte nisu usmjereni direktno na preduzetnice, već se više plasiraju kroz organizacije kakva je i Komora. Zato mi zapravo predstavljamo nekakav most u toj podršci“, istakla je Kokot.
Jedan od fondova EU kroz koji se podstiče razvoj preduzetništva je i fond „EU4Business“. Iz tog fonda dostupan je jedan milion evra putem grantova za podršku preduzetnika koji pripadaju mladima i ugroženim grupama.
Od tog iznosa 600.000 evra je dostupno za inkluzivne modele preduzetništva u okviru izvoznog sektora, a 400.000 evra iznosi podrška omogućavanju i promociji ideja preduzetništva kao i stvaranju novih poslova za žene iz udaljenih područja, dugoročno nezaposlene osobe, osobe sa invaliditetom i etničke manjine posebno u sektoru turizma i poljoprivredne proizvodnje.
O sredstvima kojima se podstiče preduzetništvo više informacija možete vidjeti na linku https://eu4business.ba/poduzetnistvo/.
Selimović: Ključ uspjeha definisanje kratkoročnih ciljeva
Stilistkinja i fotografkinja Ines Selimović, vlasnica brenda „Phrana”, istakla je da je na svom preduzetničkom putu imala sreću da naiđe na grupu žena koje su joj pomogle da savlada prve korake i izađe na tržište.
„Moj put je bio dosta spontan i slobodan i još uvijek jeste. Mislim da je ključ uspjeha u postavljanju i dostizanju kratkoročnih ciljeva koji grade širu sliku“, istakla je Selimovićeva.
Dodala je da joj je fotografija bila hobi još od osnovne škole, ali je bilo potrebno taj hobi učiniti profitabilnim te da je „Phrana”, kao brend, nastala nakon što je završila studije.
„Nakon prelaska na vegetarijansku ishranu pronašla sam inspiraciju u hrani, kao savršenom subjektu fotografije koji je podrazumijevao cjelokupan proces, od istraživanja i čitanja, upoznavanja i prakse, preko kuhanja i eksperimentisanja sa novim namirnicama, pa do stilizovanja i fotografisanja određenog jela koje je moralo biti podjednako ugodno i za oko, za nepce i za probavu”, pojasnila je Selimovićeva.
Dodala je da je brend „Phrana” određena ideologija, koncept koji teži promociji biljne ishrane, domaće i lokalne proizvodnje koja je, u određenom aspektu svog poslovanja, održiva.
U svijet preduzetništva Selimovićeva je ozbiljnije kročila ulaskom u osmomjesečni program edukacije za žene preduzetnice, „PoWEr+“, zajedno sa 15 drugih žena iz cijele BiH, a koji je imao za cilj da ih edukuje, osnaži, usmjeri i pripremi za tržište.
“Iza programa stoji „Fondacija787“, neprofitna nevladina organizacija koja radi na osnaživanju žena i mladih u BiH, a na čijem čelu stoje sjajne žene koje danas mogu zvati prijateljima”, navela je Selimovićeva.
Dodala je da je sistem u BiH izuzetno kompleksan, kada je preduzetništvo u pitaju, gledano sa pravne i administrativne strane , te da „spotiče nogu na svakom ćošku”.
“Sistem ne podržava preduzetnički duh, ne ide u korak sa tokovima i modama današnjice. Moja profesija je specifična jer mi dozvoljava da radim kao freelancer, potpuno legalno. S druge strane, zakon fotografiju prepoznaje kao „stari zanat“ i vrlo je izazovno ulaziti u proces registracije ovakvog oblika poslovanja. To je ona strana priče koja ne poznaje razlike. Poznajem mnoge žene koje su veoma uspješne u onome što rade, reprezentativne su i poštovane u društvu. Kvalitet njihovog rada ide u prilog tome, kao i velika posvećenost i ljubav prema onome što rade. Neke od njih rade upravo na građenju preduzetničke scene u BiH”, kazala je Selimovićeva.
Ona smatra da je biti ženom preduzetnicom danas možda čak i privilegovana pozicija zbog uopštenog narativa koji teži ka njenom podržavanju, osnaživanju i edukaciji.
„Zasigurno da postoje određene prepreke i predrasude, ali o njima ne mogu govoriti iz vlastitog iskustva. Mnogo je fondova, grantova i prilika, generalno, ali osoba mora to znati prepoznati, mora imati viziju i volju. Posljednje tri godine sam aktivno uključena u aktivnosti i zajednicu žena preduzetnica koja je izuzetno podržavajuća i progresivna. Postoji određena empatija i simpatija u toj zajednici i smatram da je to jako bitno, da osvijestimo jedna drugu kao priliku za vlastiti rast i učenje, a ne kao prijetnju. Uspjeh druge žene je i naš uspjeh. To je ono što zajednicu čini jakom i perspektivnom”, zaključila je Selimovićeva.
CAPITAL: Bojana Ninković