IRB odobrila najmanje kredita od 2016. godine

• IRB odobrila 66 miliona KM stambenih kredita, privredi 19 miliona

• Prošlogodišnji iznos odobrenih kredita među najnižim od postojanja

BANJALUKA – Investiciono – razvojna banka (IRB) RS plasirala je u prošloj godini svega 88,8 miliona KM kredita, što je jedan od najnižih iznosa od kada ova institucija postoji.

Manji iznos kredita IRB je odobrila samo 2016. godine, dok je svih ostalih godina cifra bila daleko iznad prošlogodišnje.

U prošloj godini najviše je odobreno stambenih kredita, dok je kreditiranje privrede bilo veoma skromno.

Naime, od ukupnog iznosa kredita, odobren je 522 stambeni kredit vrijednosti 66,4 miliona KM, dok je iz kreditne linije za preduzetnike i preduzeća odobren svega 21 kredit u vrijednosti od 19,2 miliona KM.

Za mikrobiznis u poljoprivredi odobreno je 1,8 miliona kroz 50 kredita.

Iz kreditne linije za jedinice lokalne samouprave odobren je svega jedan zahtjev u iznosu od 970.510 KM, dok su za početne poslovne aktivnosti odobrena tri kredita u iznosu od 410.000 KM.

Predsjednik Unije poslodavaca RS Zoran Škrebić kaže za CAPITAL da se privrednici sve manje obraćaju IRB-u kao banci koja finansira privredu, što ne bi trebalo da bude.

S druge strane, kaže, očekivano je da su ti krediti u padu jer pada privredna aktivnost, a kada ona pada veoma često dolazi do toga da se smanjuju investicije.

„Mi treba da podstaknemo investicije u privredi, kod preduzeća, a ne samo one koje su vezane za neke infrastrukturne projekte koje realizuje država. Što se tiče samog iznosa od 19 miliona koji je IRB odobrila privredi to je zaista na jednom izuzetno niskom  nivou“, rekao je Škrebić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu Marko Đogo ističe da IRB ne prima depozite i da to ograničava njenu sposobnost daljeg rasta.

Kaže da je IRB napravio pozitivnu stvar sa stambenim kreditima posebno za mlade bračne parove i višečlane porodice, dok su krediti koji su odobravani preduzećima prethodnih godina bili problematični.

„Tu je u prethodnim godinama bilo svega. Posljednjih godina je zaustavljen trend odobravanja kredita upitnim privrednim subjektima. U većini država razvojna banka treba da je orijentisana na privredu, a ne na demografiju. Kod nas je suprotan slučaj i na kraju je ispalo dobro što je tako, jer smo u tom dijelu imali pozitivne efekte, dok u onom što je osnovna namjena IRB-a to nije bilo naročito uspješno“, rekao je Đogo.

Rast IRB-a, kaže, dijelom zavisi od vraćanja prethodnih kredita, a većim dijelom od njegove sposobnosti da pozajmi dodatna sredstva.

„Jedan od načina je i da država eventualno položi svoje depozite u IRB, ali jasno je u zadnjih nekoliko godina da nema viška likvidnih sredstava. Pozajmljivanje na ino tržištima je u jednom trenutku išlo dosta dobro, ali je iz nekih ekonomskih ili političkih razloga došlo do određenog zastoja tako da su IRB-u ograničene mogućnosti za rast“, naglasio je Đogo.