BEOGRAD, Devetomjesečni rast cijena u Srbiji dostigao je 6,9 odsto, saopštio Zavod za statistiku Republike Srbije.
Cijene na malo robe i usluga u Srbiji u septembru, u odnosu na prethodni mjesec, u prosjeku su više za 0,8 odsto.
Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare istakao Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku, u odnosu na decembar prošle godine cijene su povećane za 6,9 odsto tako da je već sada premašen planirani nivo inflacije od 6,5 odsto.
Troškovi života su u septembru a u odnosu na avgust povećani za 1,8 odsto. Kad se uporede s decembrom prošle godine, njihov rast iznosi 8,1 odsto.
Mirko Cvetković, ministar finansija, prognozirao je inflaciju od 8,5 odsto. Ubrzo ga je demantovao guverner Radovan Jelašić, koji je istakao da ne treba očekivati da bazna inflacija bude viša od četiri do 4,5 odsto.
Stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku juče nisu iznosili nikakve procene, jer je to, kako su istakli, u ovom trenutku prilično nezahvalan posao.
Na ovaj rast najviše su uticali industrijski proizvodi, koji su u odnosu na avgust poskupjeli za 3,9 odsto.
“Zabiljeleženo je povećanje cijene hljeba i peciva, brašna, jestivog ulja, mesnih prerađevina, mlijeka i mliječnih proizvoda. I cijene poljoprivrednih proizvoda više su za 2,5 odsto. Na formiranje ovog indeksa uticao je rast cijena povrća i jaja. Cijene pića u prosjeku su povećane za 0,8 odsto”, kazao je Vukmirović.
Prošlog mjeseca statističari su zabiljeležili i snižavanje cijena. Industrijsko-neprehrambeni proizvodi pojeftinili su 0,2 odsto, među njima i nafta. Cijene duvana i cijene usluga ostale su na prošlomjesečnom nivou.
Industrijska proizvodnja u avgustu u odnosu na isti mjesec prošle godine veća je za 6,5 odsto. Mjereno s lanjskim prosjekom, zabiljeležen je rast od 2,9 odsto.
U prvih osam mjeseci ove godine, u odnosu na isti period prošle, statističari su zabeležili rast od 5,4 odsto. Sektor prerađivačke industrije porastao je za sedam odsto, a proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode skočila je za osam procenata, dok je proizvodnja rude i kamena pala za 2,5 odsto. Došlo je i do rasta u proizvodnji netrajnih proizvoda široke potrošnje za 11,7 odsto, energije za 6,3 procenta, kapitalnih proizvoda za 2,3 odsto.
Pad je zabeležen u proizvodnji trajne robe široke potrošnje od 8,4 odsto.
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
ja bih da vam prnem u lapinu jednom lol !