LJUBLJANA, U vrijeme krize pokazuju se slabosti slovenačke ekonomije, posebno bankarskog sektora, zbog kojeg nije isključeno da i Slovenija stane u red za pomoć evropskih partnera.
Još u vrijeme Jugoslavije, Slovenija je prednjačila u ekonomskom razvoju. Dodatni vjetar u leđa dobila je članstvom u Evropskoj uniji. Banke su povoljno dobijale novac i isto tako ga djelile kroz povoljne kredite. Kriza je to promjenila i pokazale su se slabosti slovenačke ekonomije, posebno bankarskog sektora, zbog kojeg nije isključeno da i Slovenija stane u red za pomoć evropskih partnera.
Damir Golob se prije dvadeset godina ohrabrio da ode iz poznatog preduzeća za preradu drveta i otvori privatnu radionicu za izradu namještaja.
Počeo je u garaži sa jednim radnikom. Posla je bilo toliko da se radionica morala proširiti, a broj radnika povećati na osam. A onda je došla kriza.
“Krizu osjećamo kroz manji broj porudžbina. Ranije smo uglavnom radili za preduzeća, ali ona sada štede. Preostalo nam je da radimo za pojedince, a do porudžbina dolazimo samo kroz preporuke zbog našeg kvalitetnog rada. Rješenje nalazimo i u povezivanju sa drugim radionicama”, rekao je Damir.
Slovenačka vlada se bori protiv recesije. Svjetska banka prognozira ove godine smanjenje privrede za 1,2 odsto.
“Mnoge vladine mjere nisu prijatne – smanjenje plata u javnom sektoru i slično. Ali, hvala bogu, skupština ih je prihvatila, pa imamo osnovu za podsticanje ekonomskog rasta. Privredi ćemo kroz javne konkurse dati oko 400 miliona evra”, rekao je ministar za privredni razvoj Radovan Žerjav.
Žerjav kaže da su za Sloveniju u ovom trenutku investicije najvažnije.
“Otklanjamo pravne i birokratske prepreke, da bi privrednici lakše došli do novca, a naše poslovno okruženje bilo privlačnije. Ne razlikujem domaće i strane, sve investicije su dobrodošle”, rekao je slovenački ministar za privredni razvoj.
Od vladinih mjera, kao posebno drastične izdvajaju se predložene izmjene zakona o radu. Direktorima se daje ogromna moć nad sudbinom zaposlenih, koja podrazumjeva i otkaze bez obrazloženja.
Vlada tvrdi da su izmjene neophodne da bi se pokrenulo tržište rada. Mada je stopa nezaposlenosti niža od evropskog prosjeka, u odnosu na vrijeme prije krize – udvostručila se.
Ekonomski analitičar Andraš Grahek kaže da je situacija drastična, tako da i promjene koje treba da se dese, moraju biti drastične.
Slabost slovenačke ekonomije je bankarski sektor.
Vlada tvrdi da još može bez finansijske pomoći evropskih partnera, ali svima se čini da će stati u red iza pet zemalja koje su je već tražile. Zato Slovenija nije više najbolji učenik u razredu, kako su govorili o njoj kad je primana u članstvo Evropske unije. RTS