BEOGRAD – Institut za istraživanje industrije visokotehnološke robotike (GGII) objavio je „Plavu knjigu o razvoju industrije humanoidne robotike u 2025. godini“, u kojoj se navodi da se očekuje kako će globalna prodaja humanoidnih robota dostići 12.400 jedinica do 2025. godine, uz veličinu tržišta od 6,339 milijardi juana (oko 900 miliona dolara).
Prema navodima iz ove knjige, do 2030. godine globalna prodaja humanoidnih robota približiće se 340.000 jedinica, a veličina tržišta premašiće 64 milijarde juana (9,7 milijardi dolara). Pet godina kasnije, do 2035. godine, globalna prodaja humanoidnih robota premašiće pet miliona jedinica, a veličina tržišta iznosiće 400 milijardi juana, što je vrijednost od oko 56 milijardi dolara, piše Biznis.rs.
U izvještaju Goldman Sachsa iz prošle godine o istraživanju industrijske tehnologije u Kini navodi se da će više od 250.000 humanoidnih robota biti isporučeno do 2030. godine, od kojih će gotovo svi biti namijenjeni industrijskoj upotrebi.
Prema njihovim projekcijama, tržište humanoidnih robota dostići će 38 milijardi dolara do 2035. godine, što je više od šest puta u odnosu na prethodnu procjenu od šest milijardi dolara.
Osnovni scenario analitičara jeste da će prodaja robota za potrošače brzo rasti tokom naredne decenije, premašujući milion jedinica godišnje za nešto više od jedne decenije. Procijenjeno je i da će troškovi proizvodnje biti umanjeni za čak 40 odsto, dok će profitabilnost znatno porasti.
U Kini sve više centara za prikupljanje podataka
Kinezi su prilično odmakli u obukama za korištenje humanoidnih robota. S obzirom na to koliko ulažu, ne treba da čudi što imaju posebne centre za obuku „čeličnih ljudi“, a u jednom od njih, u gradu Hefei, humanoidni roboti podučavaju se vještinama kućnih poslova.
Neki od njih zalijevaju saksijsko cvijeće, drugi savijaju košulje dugih rukava i stavljaju plišane igračke u korpu. Ljudi koji upravljaju droidima navode ih da ponavljaju svaki zadatak iznova i iznova, dok računarski sistem bilježi svaki njihov pokret. Cilj je da se prikupe podaci potrebni za učenje rastuće kineske flote humanoidnih robota kako da se ponašaju više poput ljudi — podaci za koje stručnjaci kažu da ih ozbiljno nedostaje, piše Business Times.
Širom zemlje nikli su centri za prikupljanje podataka — uz talas novih otvaranja i najava tokom 2025. godine — dok kompanije i lokalne vlasti žure da popune jaz u podacima i učine ove mašine zaista korisnim u stvarnom svijetu.
Humanoidni roboti u Kini postali su izuzetno popularni, a tokom ove godine osvojili su publiku nastupima na gala-programu povodom Kineske nove godine i učešćem u polumaratonu, a najavljivani su kao budući kućni pomoćnici i fabrički radnici.
U ono što se smatra novim poprištem rivalstva između SAD-a i Kine uložene su milijarde dolara. U Kini postoji više od 150 kompanija koje proizvode ove droidе.
Ali, uprkos velikoj pompi, tehnologija je daleko od zrele. Na „robotskoj olimpijadi“ u Pekingu u avgustu, humanoidni roboti sudarali su se jedni s drugima igrajući fudbal i stalno su padali.
„Humanoidni roboti u mnogim slučajevima još uvijek nisu toliko inteligentni“, rekao je vanredni profesor Mo Jilin sa Odsjeka za automatiku Univerziteta Cinghua i dodao da trenutno najviše nedostaju pravi podaci kako bi roboti mogli bolje da funkcionišu.
Trenutno podaci za humanoidnu robotiku obuhvataju svega desetine hiljada sati, rekao je profesor Mo. Poređenja radi, za autonomnu vožnju postoje podaci u vrijednosti od desetina milijardi sati — što je daleko manje složen problem.
U nastojanju da popune ovaj jaz, pojavljuju se kompanije poput Zeritha, startapa iz oblasti robotike koji su u januaru osnovali pripadnici generacije Z, diplomci Univerziteta Cinghua, uz podršku gradske vlade Hefeiја. Oko 30 mladih ljudi svakodnevno provodi sate usmjeravajući humanoidne robote kroz kućne zadatke poput čišćenja toaleta i razvrstavanja predmeta.
Uz nošenje opreme za virtuelnu realnost (VR), ljudski operateri upravljaju robotima — proces poznat kao teleoperacija.
„Sistem tačno bilježi koliku silu treba primijeniti prilikom, na primjer, brisanja poklopca toaleta, kao i pod kojim uglom“, rekao je direktor za brend Vang Boven (Wang Bowen).
Kako je procijenio, da bi se humanoidni robot od početka naučio da čisti javni toalet, potrebno je oko 10.000 uzoraka podataka, uz još nekoliko stotina dodatnih svaki put kada robot naiđe na drugi toalet sa drugačijim rasporedom. Ovo uključuje zadatke poput ribanja WC-šolja i brisanja lavaboa.
Zerith koristi podatke koje generiše za obuku sopstvenih robota, a prikupljene podatke prodaje i drugim programerima AI robota, rekao je Vang. Kompanija takođe plasira hardver i softver za prikupljanje podataka lokalnim vlastima i korporacijama koje upravljaju sopstvenim „centrima za obuku“ robota.
Širom zemlje otvoreni su centri za prikupljanje podataka znatno veći od Zerithovog. Lokalne vlasti ulažu resurse u ovo usko grlo humanoidne industrije. Akcioni plan Državnog savjeta o vještačkoj inteligenciji iz avgusta pozvao je na „snažnije inovacije u snabdijevanju podacima“ i nastavak razvoja visokokvalitetnih skupova podataka.
Pekinški okrug Šidžingšan objavio je u septembru da je počeo s radom Centar za obuku podataka za humanoidne robote — promovisan kao najveći u Kini. Prostirući se na više od 10.000 kvadratnih metara, cilj mu je da generiše šest miliona podatkovnih tačaka godišnje, za primjene od proizvodnje, preko maloprodaje, do brige o starijima, navodi Business Times.
Ranije, u januaru, u Šangaju je otvoren državni Centar za obuku humanoidnih robota Kilin — trening-kompleks u kojem se nalazi oko 100 humanoidnih robota različitih proizvođača.
Njegov cilj je prikupljanje deset miliona jedinica podataka do kraja 2025. godine. Procvat centara za obuku ne proizvodi samo podatke, već i nešto drugo čega nedostaje — radna mjesta za mlade ljude, čak i dok napredak vještačke inteligencije zamagljuje perspektive kancelarijskih zanimanja.
Stopa nezaposlenosti mladih u Kini premašila je 17 odsto još u julu, dok je rekordan broj diplomaca 2025. godine veoma teško ušao na tržište rada.
Rapidan pad cijene humanoidnog robota
Kompanija Tesla cilja na 5.000 Optimus robota do kraja ove godine, uz planove da se proizvodnja poveća na čak 100.000 u 2026. godini, piše Globe News Wire.
Kineski proizvođač BYD cilja na 1.500 humanoida u 2025. godini, a zatim na 20.000 do 2026. godine. Šangajski Agibot slično cilja na 5.000 jedinica u ovoj godini. Agility Robotics izgradio je namjensku fabriku sposobnu da proizvodi 10.000 Digit robota godišnje. Ove proizvodne obaveze predstavljaju fundamentalni pomak od proizvodnje u pilotskom obimu ka operacijama u industrijskim razmjerama.
Možda najznačajnije jeste to što se troškovne barijere urušavaju brže nego što je projektovano. Kineski proizvođač Unitree šokirao je tržište u julu 2025. godine lansiranjem svog humanoida R1 po cijeni od samo 5.900 dolara — cijeni koja se godinama smatrala nemogućom. Ovo slijedi modele kompanije G1 od 16.000 dolara i H1 od 90.000 dolara, demonstrirajući višestruke tržišne nivoe.