SARAJEVO – Nakon više od godinu dana od kada je Bosna i Hercegovina dobila zeleno svjetlo za otvaranje pregovora sa EU, duboka politička kriza u kojoj se nalazimo usporila je njen reformski proces, od kojeg zavisi stvarni početak pregovora, ali nije zaustavila redovan rad institucija i realizaciju projekata.
Da bi BiH stvarno započela pregovore, potrebno je da ispuni neke od ključnih reformi i to prvenstveno u oblasti pravosuđa, slobode medija i borbe protiv korupcije.
Trenutno, BiH redovno komunicira sa EU, koristi sredstva iz IPA fondova i učestvuje u više od 11 EU programa, a građani i privrednici uživaju konkretne koristi od evropskih integracija, od bezviznog režima i bescarinskog izvoza do projekata u poljoprivredi i gradnji auto-puteva.
Direktorka Direkcije za evropske integracije Elvira Habota u intervjuu za portal CAPITAL kaže da iako su usvojeni pojedini propisi poput Zakona o zaštiti ličnih podataka i Zakona o graničnoj kontroli, pred vlastima su još brojni zadaci kao što su donošenje zakona o Viskom sudskom i tužilačkom savjetu i sudovima BiH, imenovanje pregovaračkog tima, usvajanje plana za preuzimanje EU “acquis-a” i unapređenje rada u oblasti energetske efikasnosti i digitalizacije.
„Dobijanjem zelenog svjetla za otvaranje pregovora u martu prošle godine, BiH je napravila do sada najveći korak naprijed. Sada je važno da vlasti sa unutrašnjih pitanja i trenutne političke krize vrate pažnju na evropski put i usvajanje propisa, suštinskih za usvajanje pregovaračkog okvira. Jedan od najvažnijih faktora i najveći izazov je osigurati konkretnu političku podršku za sprovođenje reformi i odnosno usvajanje propisa“, rekla je Habota.
CAPITAL: Da li je EU u krizi kako to domaći političari navode i ima li opravdane sumnje u evropski put?
HABOTA: Članice EU i institucije već 75 godina rade na procesu evropskih integracija. EU je prošla kroz mnogo izazova, ali je iz njih izašla jača. Trenutna politička situacija na globalnom nivou nosi dosta izazova, ali evropski put BiH zavisi od vlasti u našoj državi i konkretnim rezultatima koje trebamo ostvariti.
CAPITAL: Koji su ključni uslovi koje vlasti u BiH moraju ispuniti kako bi proces pristupa EU zaista počeo?
HABOTA: Pored zakona o VSTV-u i zakona o sudovima BiH, u vrhu prioriteta su imenovanje glavnog pregovarača i pregovaračkog tima, a potrebno je hitno finalizovanje i dostavljanje Evropskoj komisiji Plana reformi, što je posebno naglašeno u posljednjem izvještaju o BiH. Potrebno je pripremiti državni plan za usvajanje “acquisa” (pravna tekovina EU – skup zajedničkih prava i obaveza koje obavezuju sve članice) i imenovati državnog koordinatora za IPA-u, nastaviti aktivnosti u oblasti migracija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Posebno važno pitanje je sloboda izražavanja i medija i zaštita novinara koje u 2024. godine nisu zabilježile nikakav napredak.
CAPITAL: Da li političke krize mogu da ugroze projekte koji se trenutno sprovode ili su planirani?
HABOTA: Odgovor na ovo pitanje mogu dati oni koji projekte odobravaju i finansiraju. Javnosti je od ranije poznato da recimo imamo dva projekta u RS koje je Upravni odbor WBIF-a odobrio u 2022. godini, ali njihovo ugovaranje je odgođeno do normalizacije funkcionisanja vlasti na državnom nivou. Riječ je o projektima rekonstrukcije željeznica na Koridoru Vc i izgradnje dionice auto-puta Johovac – Vukosavlje na Koridoru Vc.
Kriza najviše utiče na brzinu kretanja u procesu, jer pomjera fokus sa reformi koje su važne za evropski put. Uprkos krizi, institucije u BiH na tehničkom nivou izvršavaju svoje zadatke, a redovno se koristi i finansijska pomoć.
CAPITAL: Koji su najvažniji koraci za napredak?
HABOTA: Kad imamo politički konsenzus i konkretnu političku volju možemo napraviti dosta toga u kratkom periodu. Primjer za to je da smo u godini koja je prethodila odluci Evropskog savjeta o davanju zelenog svjetla napravili više nego za deceniju ranije. Za BiH je sada ključno da vlasti urade zadatke koji su vezani za funkcionisanje pravosuđa, što je minimum za početak pregovora.
CAPITAL: Koje projekte trenutno EU sprovodi u BiH?
HABOTA: U ovom trenutku se sprovode projekti finansirani iz IPA II za period 2014 – 2020. ugovoreni ranije. Započela je implementacija projekata iz IPA III za podršku od 2021 – 2027. godine. Sredstva iz ovog instrumenta usmjeravaju se u projekte u BiH kroz državni paket pomoći, kroz WBIF i programe teritorijalne saradnje.
CAPITAL: Kome su namijenjeni ovi projekti i kolika je njihova vrijednost?
HABOTA: U okviru IPA II za BIH je osigurana podrška u ukupnom iznosu od 539,6 miliona evra. Evropska komisija je do sada za BiH u okviru IPA III odobrila četiri državna paketa pomoći u vrijednosti od nešto više od 239 miliona evra, a ako ovome dodamo posebne mjere podrške ovaj iznos je i veći. Novac iz državnih paketa pomoći za 2021, 2022. i 2023. godinu je operativan, a iz državnog paketa pomoći za 2024. godinu u iznosu od 50,7 miliona evra, će biti nakon zaključivanja finansijskog sporazuma. Institucije su revidirale dokumenta u okviru procesa programiranja IPA državnih paketa pomoći za 2025, 2026 i 2027, a procijenjena vrijednost paketa je oko 140 miliona evra čiji su korisnici uglavnom institucije.
Kroz WBIF EU grant sredstvima podržava velike infrastrukturne projekte za subjekte za pružanje javnih usluga. Kroz ovaj instrument EU je za BiH od početka korištenja 2009. godine do danas odobrila preko milijardu evra. Dio sredstava iz IPA-e se u BiH implementira putem programa teritorijalne saradnje za lokalne zajednice i institucije na svim nivoima vlasti, razvojne agencije, neprofitne organizacije i slično. U osam programa od 2021 – 2027. godine aktivnosti teku po planu, a preko 210 korisnika učestvovalo je u preko 200 projekta vrijednih oko 80 miliona evra.
CAPITAL: Koliko su građani i privrednici upoznati sa ovim projektima?
HABOTA: Građane najviše interesuje kako doći do sredstava iz fondova EU. Zbog toga, uz Delegaciju EU u BiH, mi u Direkciji za evropske integracije ovu temu stavljamo u poseban fokus. U 2024. i 2023. godini imali smo pet edukacija sa novinarima, a prošle godine smo realizovali prvi projekat jačanja kapaciteta medija i medijskih udruženja. Za oko 70 medijskih radnika omogućili smo sticanje znanja o pisanju projektnih prijedloga. Sa svim potencijalnim korisnicima, uključujući privrednike i druge grupe, organizujemo informativne događaje.
CAPITAL: Koliko je BiH napredovala u oblasti energetske efikasnosti?
HABOTA: Prema ocjeni Evropske komisije u 2024. godini nije bilo napretka u usklađivanju zakonodavstva sa zahtjevima EU u oblasti energetske efikasnosti. U toj oblasti i dalje jedan od prioriteta ostaje usvajanje zakona na državnom nivou i unapređivanje zakonodavstva o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti na entitetskim nivoima.
CAPITAL: Koje konkretne koristi građani mogu očekivati od EU u narednim godinama?
HABOTA: Građani BiH već sada imaju dosta direktnih koristi, prije svega mogućnost da bh. privrednici izvoze proizvode bez tereta carina i drugih ograničenja na tržište EU koje ima skoro pola milijarde potrošača, a građani mogu da putuju bez viza u 29 država članica Šengena. EU je kroz različite vidove finansijske i tehničke pomoći podržala projekte za obnovu, na primjer Vijećnice u Sarajevu i tvrđave Kastel u Banjaluci, zatim izgradnju Koridora Vc ili obnovu Luke Brčko. Ukinut je roming sa regijom, a u budućnosti se radi na ukidanju rominga sa EU.
CAPITAL: Kako komentarišete kašnjenje u sprovođenju digitalizacije?
HABOTA: BiH je u ovoj oblasti još u ranoj fazi pripreme. Pred vlastima je usvajanje nekoliko ključnih akata, a među kojima su zakon o elektronskoj identifikaciji i uslugama povjerenja za elektronske transakcije i strategija za pristup širokopojasnoj mreži.