BERLIN, Evropska komisija danas i sutra odlučuje o tome da li Guglu treba prepustiti da skenira knjige i na taj način ih približi čitaocima, s obzirom na to da u javnim fondovima nema para za taj posao.
Direktor biblioteke u Lionu Patrik Bazen se mjesecima nalazio pod udarom kritike, nakon što je prošle godine zaključio sporazum sa Guglom. Taj internet gigant dobio je pravo da za svoju biblioteku skenira 500.000 knjiga, od XV do XIX veka.
Protivnici dogovora biblioteke i Gugla strahuju da bi moglo doći do prevlasti američkog preduzeća, do monopolizacije, rasprodaje kulturnog dobra…
Sve češće Bazena pitaju, kako je on to uradio, jer je utanačio da digitalna dokumenta mogu da stoje i na njegovoj internet stranici. I – za to ne mora da plati. Inače, skeniranje knjige košta između 12 i 80 centi po stranici.
Dok Evropska komisija u Briselu danas i sutra bude razmatrala argumente za i protiv, komesarka za medije Vivijan Reding sastaće se sa predstavnicima Gugla, sa autorima i izdavačima.
Ona se izjasnila za parnerstvo između preduzeća i javnog sektora, ističući da je samo jedan procenat knjiga u bibliotekama digitalizovan.
“Ko će digitalizovati ostale knjige? Za to je potrebno mnogo novca. Riječ je o ogromnom zadatku za Evropu. A javni sektor to ne može da plati”, upozorila je komesarka. Dojče vele
Gugl čeka dozvolu Evropske komisije za skeniranje knjiga
