ATINA, Suma od 22 milijarde evra, koju su dogovorili lideri zone evra kao paket pomoći Grčkoj, će biti samo privremeno rješenje, piše londonski Ekonomist.
List navodi da će biti potrebne godine da se poprave grčke javne finansije, što znači da će biti neophodan znatno veći fond za spasavanje te zemlje ukoliko se želi da ona izbjegne bankrot.
Ovaj novac, koji bi bio stavljen na raspolaganje u slučaju da u Grčkoj dođe do kolapsa, možda će biti dovoljan da umiri finansijska tržišta i omogući Grčkoj da refinansira dugove, od kojih oko 20 milijardi evra stiže na otplatu u aprilu i maju.
Dogovoreni paket podrazumjeva kombinovanje bilateralnih pozajmica i novca od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Zemlje koje traže pomoć MMF-a generalno moraju da pretrpe brutalno kresanje javnih izdataka, što produbljuje recesiju. Da bi se izbjegao takav efekat, MMF obično predlaže slabljenje domaće valute, što, nažalost, nije opcija za Grčku.
Pošto je članica zone evra, kurs njene valute sa glavnim trgovinskim partnerima je fiksan. Grčka ne može da ga devalvira , zbog čega joj je za prilagodjavanje potrebno više od tri godine, koliko je dogovoreno sa partnerima iz Evropske unije, smatraju ekonomisti.
Oni procjenjuju da je Grčkoj neophodna pomoć od 75 milijardi evra, jer će joj vjerovatno biti potrebno pet godina da svede svoj budžetski deficit ispod granice od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je “plafon” u EU.
Visina kamata će, prema njihovoj projekciji, u tom periodu porasti sa pet odsto BDP, na 8,4 odsto, kao odraz većih troškova emitovanja novih obveznica i refinansiranja starih. Da bi se to nadoknadilo, biće neophodna dalja budžetska kresanja.
Stručnjaci Ekonomista smatraju da će grčka vlada morati da poveća “osnovni” budžetski bilans (isključujući plaćanje kamata) za 13,5 procentnih poena BDP kako bi pokrila svoj dug, što će uticati na rast njene ekonomije. Ekonomisti prognoziraju da će nominalni BDP Grčke biti pet odsto manji do 2014. godine.
Oni očekuju da će Grčka imati dodatnih 75 milijardi evra duga do 2014, kada će se njena zaduženost stabilizovati na 153 odsto BDP, što najbolje pokazuje kolika bi joj finansijska pomoć mogla biti potrebna. Tanjug