DABLIN, Predstavnici Evropske centralne banke (ECB) od irske su vlade zatražili da u roku od nekoliko dana zatraži pomoć spolja kako bi se izbjeglo upadanje te ostrvske države u dužničku krizu kakva je već pogodila Grčku.
Osobe upoznate sa situacijom za Bloomberg su izjavile da su lideri Evropske unije poručili kako je zahtjev za pomoć vrlo vjerojatan, iako irski ministar finansija Brian Lenihan tvrdi da situacija u njegovoj zemlji nije tako dramatična. Na tržištima ipak vlada uvjerenje da je trenutak kada će Irska morati zatražiti pomoć sve bliži. Tako su juče nakon 14 dana porasli prinosi na 10-godišnje irske obveznice, evro je pao, a akcije su oslabile širom Evrope što je još jedan pokazatelj da vlada strah od novog naleta dužničke krize.
Irska bi iz posebnog fonda EU-a i MMF-a koji iznosi 750 milijardi evra mogla povući 60 milijardi evra. Navedeni bi iznos bio dovoljan jer je studija irske centralne banke i ministarstva finansija pokazala da je za ozdravljenje tamošnjeg finansijskog sistema potrebno oko 50 milijardi evra.
U međuvremenu oglasio se i međunarodni zajmodavac iz Washingtona. Lider Međunarodnog monetarnog fonda Dominique Strauss-Kahn izjavio je da je njegov fond spreman pomoći Irskoj ako će biti potrebno. “Svi znaju da je situacija u Irskoj jako teška. Za sada nismo primili njihov zahtjev za zajam, no ako i kada dođe bićemo spremni pomoći”, poručio je Strauss-Kahn.
Inače, irski deficit je zbog spašavanja banaka u vrijednosti 50 milijardi evra, ove godine dospio na rekordnih 32 odsto BDP-a, što je deset puta više od dopuštene granice evrozone. Istovremeno, Grčka je smanjila svoj dug, otkad je uvela mjere koje su joj naložili EU i MMF, ali još uvijek nedovoljno da dostigne zacrtani ovogodišnji cilj.
Za razliku od Irske koja tvrdi da ima kontrolu, Grčka je u maju ove godine došla na sami rub propasti te su joj MMF i EU pomogli sa 110 milijardi evra. Grčki deficit je u oktobru iznosio 17,4 milijardi evra, što je 30 odsto manje nego prošle godine u to doba.
Lideri Evropske unije pokušali su juče umiriti zabrinutosti u vezi sposobnosti Irske da vraća dugove. Ulagače nisu ipak uspjeli ohrabriti, mada su im sa samita lidera G20 u Seulu poručili da neće biti primorani otpisati državne obveznice u portfeljima čak i ako se budu morali restruktuisati dugovi zemalja članica evrozone. Prema mišljenju brojnih analitičara umirujuće poruke iz vrha EU-a zapravo su znak da Irska, baš kao i Grčka, svoje finansijske probleme neće moći rješavati bez pomoći spolja.
Problemi koji su zahvatili irsku privredu prelili su se juče i na Španiju, očitujući se takođe u rastu premije na osiguranje potraživanja po španskim državnim obveznicama na rekordno visokih 2,23 odstotna boda. To je posljedica obnovljenih zabrinutosti u vezi sa sposobnošću dugovima opterećenih članica 16-člance evrozone, uključujući Španiju, da srede državne finansije i smanje preveliku zaduženost i visoke nivoe budžetskog manjka. Poslovni.hr