BRISEL, Grčka će u ponedjeljak dobiti prvu tranšu od 5,9 milijardi evra (7,7 milijardi dolara) iz novog paketa za spasavanje od 130 milijardi evra koji treba da održi tu zemlju likvidnom dok traje reforma njene ekonomije, saopštili su juče zvaničnici EU.
Grčka do 2016. treba da dobije ukupno 172,7 milijardi evra od svojih partnera u evrozoni i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Ta suma uključuje novac koji je preostao iz prvog paketa za spasavanje od 110 milijardi evra iz 2010. i novog paketa od 130 milijardi evra.
Dosad obezbjeđena sredstva neće, međutim, biti dovoljna da olakšaju finansijske nedaće Grčke. U današnjem izvještaju EU je ukazano da Grčka mora da nastavi sa naporima za privlačenje stranih investicija i podršku rastu, orijentisanom na izvoz, kako bi prevazišla recesiju u kojoj se nalazi već petu godinu.
U izvještaju, koji su pripremile Evropska komisija i Evropska centralna banka (ECB), takođe je navedeno da je svop obveznica sa privatnim kreditorima učinio da dug Grčke postane daleko održiviji na dugi rok.
Pod pretpostavkom da postavljeni ciljevi budu ostvareni, odnos grčkog duga prema bruto domaćem proizvodu (BDP) opašće na ispod 117 odsto u 2020. i ispod 90 odsto u 2030, navedeno je u izvještaju.
Prije sporazuma sa privatnim investitorima o smanjenju duga taj odnos je iznosio čak 160 odsto, podsjetila je agencija AP.
Matijas Mors, predstavnik Komisije u takozvanoj “trojci” inspektora iz EU, MMF i ECB, koji rukovode spasavanjem Grčke, ukazao je da, uprkos izvjesnom napretku u reformisanju grčke ekonomije, i dalje ostaju značajni rizici, uključujući inflaciju, pomanjkanje raspoloživih kredita za domaćinstva i poslovni sektor, kao i neophodnost povratka konkurentnosti putem smanjenja troškova rada.
“Jedan od prioriteta drugog programa za spasavanje je dokapitalizacija banaka”, rekao je Mors i dodao da novi program uključuje 50 milijardi evra (65,28 milijardi dolara) za tu dokapitalizaciju, “što je ogromna suma”.
On je takođe upozorio da Grčkoj predstoji dalje stezanje kaiša.
“Cilj za ovu godinu je primarni deficit od jedan odsto”, rekao je Mors, misleći na budžetski bilans prije isplate kamata i dodao da je cilj programa da u 2014. bude ostvaren budžetski suficit od 4,5 odsto, “zbog čega narod mora da bude svjestan da ima još mnogo toga da se uradi po pitanju fiskalnog prilagođavanja”.
Mors je predočio da se Grčka može vratiti na tržišta dugoročnog i srednjoročnog pozajmljivanja od 2015, a do tada će drugi paket pomoći za spasavanje u potpunosti pokrivati finansijske potrebe te zemlje.
Grčka od maja 2010. nije u stanju da samostalno finansira svoj državni dug jer je izgubila mogućnost da se na tržištima zadužuje po prihvatljivim cijenama. Tanjug
