ATINA, Na popisu državne imovine koju treba privatizovati ili ustupiti strancima na korištenje našla se i luka u Solunu.
Grci u nedjelju treći put ove godine izlaze na birališta. Ljevičarska Syriza i konzervativna Nova Demokratija vode tijesnu trku. S obzirom na novih 86 milijardi evra pomoći, međunarodna zajednica s velikom pažnjom prati koliko će biti stabilna nova Vlada nakon što je prethodna, ipak, pristala na teške uslove zajma koji podrazumijevaju i prodaju državne imovine.
Najveći lučki kranovi na svijetu, najveće turističko pristanište u Evropi, kontejnerski terminal i brodogradilište – to je luka Pirej. Samo prošle godine prevezli su više od 18 miliona putnika. Ove će godine i više, jer je turistička sezona još bolja. Ali, to sve nije dovoljno da ostane u zagrljaju države. Štaviše, luka na koju su Grci stoljećima ponosni, ponuđena je na prodaju.
„Ovo je naš ponos, ne želimo ga prodati“, kaže Atinjanin Nikos, a njegov sugrađanin Dimitri dodaje:
„Privatizacija u Grčkoj je uvijek mračna priča.“
Kao jedan od glavnih argumenata u borbi s onima koji se protive ulasku stranog kapitala, vlast ističe Kineze. Oni su već u najmu jednog od dokova, a sada se natječu i za kupovinu luke.
„Otkako su Kinezi 2010. došli u ovu luku promet se udvostručio. Osim toga, obavezali su se u 35 godina investirati pet milijardi dolara“, iz Atine javlja novinarka Al Jazeere .
Na popisu državne imovine koju treba privatizovati ili ustupiti strancima na korištenje, osim luke u Pireju, našla se i luka u Solunu koju žele i Nijemci i Rusi. Tu su i regionalni aerodromi, gasovod koji priželjkuje Azerbejdžan, autocputevi, elektrodistribucija, javni prijevoz.
U fondu za upravljanje državnom imovinom, tijelu koje je pod kontrolom evropskih institucija, ali ipak sa sjedištem u Atini, kažu da nemaju izbora. Mediji špekulišu da je na stolu 50 milijardi evra, ali direktor Fonda za razvoj Stergios Pitsiorlas ne želi govoriti o novcu.
„Radije ne bih govorio o iznosima. Želimo da rezultat privatizacije prije svega bude poboljšana ekonomska klima, što znači i više investitora i promjenu sadašnjeg ekonomskog modela. Da, znamo da je taj novac za ovu zemlju važan, ali nemojmo razgovarati o tome“, ističe.
Trenutni dug Grčke iznosi 320 milijardi evra ili 180 odsto BDP-a. Od 240 milijardi iz prethodna dva paketa pomoći, samo je 27 milijardi ostalo u Grčkoj. Novih 86 milijardi biće slično potrošeno – na dugove i kamate, a zarada od prodaje državne imovine, neće biti ni na nivou te treće tranše. Al Jazeera
