ATINA, Velika većina Grka misli kako su nove mjere štednje koje je vlada obećala svojim međunarodnim zajmodavcima u zamjenu za dalju finansijsku pomoć nepravedne i štete najsiromašnijim dijelovima društva, pokazalo je istraživanje javnog mišljenja.
Skoro bankrotirana Grčka treba odobrenje Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda za mjere štednje u iznosu od skoro 12 milijardi evra kako bi dobila narednu tranšu pomoći bez koje se suočava s neplaćanjem dugova i mogućim izlaskom iz evrozone.
Više od 90 odsto Grka misli kako su planirani rezovi i reforme nepravedni i opterećenje za siromašne, pokazalo je istraživanje agencije MRB.
Dvije trećine za evro
Ipak, oko 67 odsto ispitanika želi da Grčka ostane u evrozoni, dok 83 odsto u narednim godinama očekuje daljne mjere štednje.
Do sada je grčka vlada postigla sporazum o 9,5 milijardi evra smanjenja potrošnje od kojih će većina doći od smanjenja plaća, mirovina i socijalne skrbi.
Atina takođe planira povišenje dobi za penzioneri na 67 sa 65 godina i rezove u vojnoj i zdravstvenoj potrošnji.
Samo 33 odsto od 1003 ispitanika reklo je kako misli da ove mjere mogu pomoći u rješavanju fiskalnih problema Grčke, dok je velika većina rekla kako su pesimistični u pogledu grčke budućnosti.
Istraživanje je provedeno između 18. i 20 septembra, dok su vlada i inspektori iz Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a nastojali izraditi novi paket štednje. Hina