Grci traže pomoć za spas privrede

ATINA, Grčki premijer Jorgos Papandreu zatražio je aktiviranje mehanizma EU i MMF-a za spas privrede zemlje i njen izlazak iz krize. Zahtev je upućen poslije pregovora sa zemljama evrozone i Međunarodnim monetarnim fondom o pojedinostima vanrednog paketa pomoći i dan nakon što su objavljeni podaci o tome da je budžetski deficit mnogo veći od očekivanog – 13,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Papandreu se nalazi u posjeti grčkom ostrvu Kastelorizo, odakle se u petak obratio naciji preko televizije. On je izjavio da berze nisu pozitivno reagovale na stroge mere štednje koje je preduzela Grčka.

On je rekao da to znači da je sada hitno potrebno dobiti pomoć od EU i MMF-a i da je naložio ministru finansija Jorgosu Papakonstantinuu da uputi zvanični zahtjev za aktiviranje plana o zajmu.

“Naši partneri će svakako obezbjediti Grčkoj sigurnu luku u kojoj ćemo moći da popravimo naš brod”, dodao je Papandreu.
Grčka je poslala pismo Evropskoj komisiji, Evropskoj centralnoj banci i Evrogrupi, koja zastupa ostale zemlje evrozone, u kome “zvanično traži aktiviranje mehanizma pomoći”.

Ali njemačka kancelarka Angela Merkel, čija vlada nije bila naročito spremna da pomogne Grčkoj, izjavila je da će paket pomoći biti aktiviran samo ako bude ugrožena stabilnost evra.

Merkelova je dala ovu izjavu nakon što je Evropska unija saopštila da ne vidi bilo kakve “prepreke” i da će grčki zahtjev biti razmotren po “brzom postupku”. Riječ je o trogodišnjem “spasilačkom paketu” od oko 45 milijardi evra u prvoj godini uz povoljnu kamatu od oko pet odsto. Dominik Stros-Kan, predsednik MMF-a, rekao je da će “hitno preduzeti potrebne korake”.
Jorgos Papakonstantinu, grčki ministar finansija, koji se sastaje sa Stros-Kanom u subotu u Vašingtonu na samitu ministara finansija G20 tokom vikenda, izjavio je da ne očekuje probleme u vezi sa dobijanjem pomoći i da će ona biti upućena “za nekoliko dana”.

Dramatični apel za pomoć otklonio je toliko štetnu neizvesnost na svetskim berzama. Međutim, evro je opet pao, a kamatna stopa koju će Grčka morati da plati na dug ponovo je skočila nakon prvobitnog pada, pošto na berzama vlada skepsa u vezi s načinom na koji će pozajmica biti iskorišćena i statističkim pokazateljima grčke privrede.
“Naši partneri će nam pomoći i time poručiti berzama da EU štiti evro”, rekao je Papandreu.

“Danas situacija na berzama rizikuje da proćerda ne samo sve one žrtve koje su podneli Grci, već i normalno funkcionisanje privrede zbog visokih kamatnih stopa.” Socijalistički premijer, izabran u oktobru prošle godine, optužio je prethodnu vladu za “kriminalne odluke”.
Zemlje evrozone su podjeljene oko toga kako pomoći Grčkoj. Njemačka insistira da Atina prvo zavede “finansijski red u kući”.
“Kad Grčka napravi plan štednje”, izjavila je Merkelova u petak, “Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF moraće da utvrde da li su se, zbog ugrožene stabilnosti evra, stvorili uslovi da se odobri pomoć Grčkoj.”
Papandreu je svoj dramatični apel uputio samo dan nakon što su zemlju ponovo zahvatili masovni štrajkovi protiv drastičnih reformi, jer je narod podvrgnut mjerama štednje bez presedana. Preksinoć se u centru Atine okupilo oko 2.500 demonstranata, a policija je upotrebila suzavac da bi ih rasterala.
Dug zemlje dostiže oko 300 milijardi evra, ili dvostruko više nego dug Britanije, daleko veće ekonomije.

Evropska komisija je saopštila da će ministri finansija evrozone odobriti vanredni zajam Grčkoj tek nakon što Komisija i Evropska centralna banka zaključe da je zahtjev Grčke validan. Zemlje evrozone i MMF takođe moraju da odobre zahtjev prije nego što se obezbjede sredstva.

Neki analitičari porede situaciju Grčkoj sa dužničkim slomom u Argentini 2001. i sugerišu da će Atina na kraju ipak morati da restrukturiše svoj dug. Blic