BEOGRAD, Štednja je i dalje važna građanima Srbije, koji u prosjeku mjesečno sačuvaju 4.215 dinara (34 evra).
Za štednju se opredjeljuje 51 odsto građana, pri čemu 40 odsto štediša mjesečno izdvaja od 2.000 do 6.000 dinara, a sedam odsto stavlja na stranu više od 12.000 dinara, pokazalo je istraživanje Erste banka grupe o štednim navikama i stavovima građana Srbije.
Zainteresovanost za štedne proizvode je na približno istom nivou kao u 2015. godini -prednjače oročena štednja, štednja po viđenju i dječja štednja.
Za 71 odsto građana odvajanje novca na stranu je važno, za 40 odsto njih je veoma važno, a trend štednje u gotovini kod kuće ili u sefu opada, budući da se za tu vrstu čuvanja novca opredeljuje 32 odsto ispitanika, ili pet odsto manje u odnosu na prošlu i 13 odsto manje u odnosu na 2014. godinu.
Štednja je najznačajnija pripadnicima starosne grupe između 30 i 49 godina.
Jedna petina anketiranih je zadovoljna štednjom, dok je šest odsto vrlo zadovoljno. Ove godine je nešto manje onih koji su nezadovoljni ušteđenim novcem, 22 odsto, što je za procenat manje nego 2015. godine.
Više od polovine građana izjavilo je da je u protekle dvije do tri godine uštedelo istu količinu novca. Trećina njih je uštedela manje, a 13 odsto više u odnosu na prethodni period. Kao razlog za smanjenu štednju ističu povećane troškove života, tvrdeći da su im prihodi ostali nepromenjeni.
Dvadeset i jedan odsto ispitanika ističe da je ukupni prihod njihovog domaćinstva snižen, a 14 procenata njih da je smanjilo štednju zbog povećanih troškova za porodicu.
Kada je reč o ulaganjima, velika većina gradana naše zemlje sebe opisuje kao “veoma” ili “prilično” obazrive: gotovo 80 odsto njih bi prihvatilo niže stope prinosa kako bi se zaštitili od gubitka novca. Samo šest odsto smatra da je uglavnom spremno da prihvati rizike zarad većih kamata.
Životno osiguranje, kao vrsta štednog proizvoda je ostalo na istom nivou (devet odsto).
Glavni motiv za štednju i dalje su stvaranje finansijskih rezervi i odvajanje novca za hitne slučajeve. Iz predostrožnosti štedi 93 odsto građana, 32 procenta ispitanika štedi kako bi sebi moglo “nešto da priušti”, dok 20 odsto štedi za odmor i putovanja. Četiri procenta njih ostavlja novac po strani bez posebnog razloga.
I dalje visok procenat ispitanih (90 odsto) tvrdi da u svakom trenutku upravlja svojom finansijskom situacijom, a 79 odsto njih smatra da drži pod kontrolom svoje mjesečne izdatke i rashode. Uprkos tome, polovina ispitanika navodi da često potroši više novca nego što je planirano.
U slučaju da se na računu ispitanika iznenada nadje 30.000 dinara, 70 odsto njih bi ovaj novac stavilo u banku, na svoj tekući racun u štednju po viđenju, ili bi sredstva oročili na određeni period. Gotovo četvrtina ispitanika bi potrošila svih 30.000 dinara, a u toj odluci prednjače muškarci (njih 30 odsto). Od pomenute svote, ispitanici bi prosjecno uštedeli 11.881 dinar.
U poređenju sa građanima Srbije, prosečna štednja na mjesečnom nivou u Rumuniji je 46 evra, u Mađarskoj 52, Hrvatskoj 57, a Austriji 216 evra.
Udio onih koji su veoma zadovoljni uštedevinom u Hrvatskoj je na istom nivou kao u našoj zemlji (šest odsto), dok je za procenat viši u Mađarskoj i Rumuniji.
U pomenutim zemljama je mnogo veći broj građana koji je potpuno nezadovoljan uštedevinom – u Hrvatskoj, na primjer, 35 odsto u odnosu na 22 procenta u Srbij
Građani Srbije spadaju u obazrivije kad je reč o ulaganju novca, dok su prvi u neplanskom trošenju. Pedeset i pet odsto stanovnika Srbije su veoma obazrivi pri investiranju, dok je u Hrvatskoj taj postotak 65, u Austriji 43, a Rumuniji 33 procenta.
Polovina ispitanika u Srbiji često potroši više no što je planirala, u Hrvatskoj to čini 45 procenata građana, u Rumuniji 49, Madarskoj 36, a Slovačkoj 41 odsto, pokazalo je istraživanje Este banka grupe o štednim navikama. Tanjug