BEOGRAD, Po osnovu ukupnih doznaka od januara do septembra ove godine, u zemlju slilo 2,4 milijarde evra, što je za 44 odsto više nego lani, podaci su NBS-a.
Naši građani koji rade u inostranstvu sve više novca šalju u zemlju. Osim što pomažu najbližima i familiji, gastarbajteri sve više štede u domaćim bankama, jer su kamate najveće u Evropi. U posljednjih pet godina, devizni priliv od ukupnih doznaka iznosio je 11,8 milijardi evra.
Naši građani najviše novca šalju neformalnim kanalima (da bi izbjegli plaćanje bankarskih provizija), odnosno preko prijatelja,rođaka ili vozača autobusa. Najviše novca stiže iz Njemačke, gdje je i najveći broj naših ljudi na privremenom radu, ali i iz Irske, jer je iz ove zemlje najjeftiniji transfer deviza.
Prema istraživanju „Migracije i razvoj“ koje je sprovelo Njemačko društvo za tehničku saradnju, od oko 400.000 Srba u Nemačkoj, njih 88 odsto šalje doznake u domovinu. Prema tom istraživanju, oni su u Srbiju poslali skoro 243 miliona evra, a još tri miliona evra se u zemlju slilo u vidu njemačkih penzija.
Svjetska banka smatra da još toliko novca iz Njemačke u Srbiju dolazi neformalnim kanalima, pa, prema njihovim procjenama, ukupne doznake iz Nemačke iznose 476 miliona evra.
Svaki drugi gastarbajter ima otvoren račun u banci u Srbiji
Svaki drugi gastarbajter ima otvoren račun u banci u Srbiji Ali, iako svaki drugi gastarbajter ima otvoren račun u nekoj od poslovnih banaka u Srbiji, oni preko polovine doznaka šalju neformalnim kanalima. Indikativni su i rezultati ankete, koju je od 4. decembra prošle do 12. januara ove godine sproveo GTZ među Srbima u Njemačkoj kojima najmanje jedan roditelj ima emigrantsko porijeklo.
Više od 87,5 odsto ispitanika šalje novac, od čega četiri petine to čine da bi finansijski podržali rođake i prijatelje, a četvrtina tim novcem finansira svoje nekretnine u Srbiji.
Pri tome, čak 75 odsto ispitanika povremeno lično donose novac, njih 43,7 odsto novac šalje preko rođaka i prijatelja koji putuju u Srbiju, polovina njih s vremena na vrijeme uplaćuje novac preko banaka, trećina koristi usluge Vestern juniona, a 12,5 odsto ispitanika poštanskim uplatnicama.
Za transfer novca najpovoljnija je Komercijalna banka. Za prosečan priliv od 250 evra, naknada je pet evra, a za iznose veće od 1.000 evra, samo deset evra, i to fiksno. Ostale banke naplaćuju provizije za transfer deviza iz inostranstva u zemlju, u proseku od 0,15 odsto, ili minimum 300 dinara, do 0,4 odsto, ili maksimum 40.000 dinara. Pravilo je da je provizija niža što je veći iznos deviza koje dolaze na račun.
