ŽENEVA, U svijetu je godišnje u prometu oko 40 miliona novih “švajcarskih” satova, dok je izvoz švajcarske industrije satova samo oko 26 miliona komada, što znači da su ostali koji se pojavljuju na tržištu sa oznakom te robne marke falsifikati, upozorila je švajcarska carinska uprava.
Međunarodna koalicija za borbu protiv falsifikovanja (IACC) procjenjuje da čak oko 86 odsto falsifikovanih satova, čija se godišnja proizvodnja u svijetu procjenjuje na 30 do 40 miliona komada, potiče iz Kine i Hongkonga.
Udruženje švajcarske federacije za proizvodnju satova procjenjuje da je godišnja šteta od tog nedozvoljenog posla premašila sumu od 800 miliona švajcarskih franaka.
Industrija proizvodnje satova u Švajcarskoj nudi oko 40.000 radnih mjesta, koja falsifikatori dovode u pitanje, a uz to im i smanjuju zaradu.
Prije samo nekoliko godina kopije najluksuznijih satova su se lako mogle prepoznati po svojoj lakoći, maloj cijeni i vidljivo nestručnoj izradi, ali su se falsifikatori u međuvremenu toliko izvještili i stalno napreduju da danas samo pravi stručnjaci mogu da uoče razliku između originala i kopije najluksuznijih satova.
U borbi protiv falsifikatora, proizvođačima luksuznih satova moraju da sarađuju sa stručnjacima koji stalno izmišljaju nove trikove, među kojima je i bezbjednosno mastilo, kako bi zaštitili svoje proizvode.
Dok troškovi za izradu jednog falsifikovanog sata, kako se ukazuje, iznose samo nekoliko dolara, njihova prodajna cijena na ulicama dostiže do sto dolara.
Na Internetu se, recimo, kopije skupih švajcarskih satova prodaju i za nekoliko hiljada evra što kod kupaca ne pobuđuje veću sumnju pošto ta luksuzna roba skupo i košta, a sa druge strane prodavcima falsifikata donosi ogromne “nebeske” marže koje, prema mišljenju eksperata, dostižu i 900 procenata.
“Sve češće moramo da najmimo eksperte koji proveravaju poreklo satova”, izjavio je za časopis “Fajvtunajn” Aurel Beks, koji vodi aukcije sa satovima u kompaniji “Kristiz” (Christie's), gde takođe postoje pokušaji da se proturi po neka kopija.
“Na kraju krajeva, čak i šezdeset godina stare kutije i računi za sateve su fingirani, a pravi su često samo trošni kaišići sata”, dodao je Beks.
Eksperti ističu da se stalno povećava brzina kojom rade falsifikatori i da im je često za izradu neke kopije najnovijeg modela luksuznog sata potrebno samo nekoliko dana, pošto do originala najčešhe dođu na sajmovima, kada izložene eksponate samo fotografišu, ili jednostavno ukradu.
“To je nevjerovatno. U aprilu smo predstavili svoj novi model “Ke de lil” (Quai de L'lle), a već u avgustu se na tržištu mogla nabaviti njegova kopija”, tvrdi Kristijan Selmoni (Christian), direktor proizvodnje ženevske firme “Vašron Konstanten” (Vaćeron Constantin).
Potpuno kopirati taj luksuzni model, međutim, nije moguće, ističu u “Vašronu”. Sat je jedinstven jer se u njegovoj izradi koriste inovativne tehnologije, a kupci ga mogu specijalno podesiti prema vlastitim željama.
Na taj način, ukazuju u toj kompaniji, može da se uradi 400 raznih kombinacija u zavisnosti od kojih se i cena sata “Ke de lil” kreće između 29.000 i 60.000 dolara.
Falsifikati švajcarskih satova sve savršeniji
