BEOGRAD, Prelazak sa deviznog na dinarsko zaduživanje u Srbiji, pod povoljnim kamatama, kao i povećanje štednje u domaćoj valuti ni poslije godinu i po dana od kada je počela dinarizacija, nisu imali očekivani efekat.
Učešće dinarskih zajmova čak je i smanjeno sa 30,5 odsto na kraju 2010. godine na 29,3 odsto prošle godine, a u februaru je dostiglo nivo od 28 odsto, dok su svi ostali krediti u evrima.
Dinarski plasmani privredi su smanjili svoje učešće sa 32,2 odsto na 27,5 odsto, što je posebno alarmantno imajući u vidu da je NBS kao krajnji i ostvariv cilj definisala povećanje učešća zajmova u domaćoj valuti na 45 odsto. Mnogi su skeptični da će se prelazak na dinarske pozajmice uopšte i ostvariti.
– Skepticizam u stručnoj javnosti povodom uspješnosti procesa dinarizacije je preuranjen – smatra Dejan Šoškić, guverner NBS. – Dinarizacija tek treba da dobije na svom potencijalu u situaciji kada se inflacija vrati na planirani nivo.
Veća upotreba dinara, kako je rekao guverner, obezbjeđuje postepeno jačanje stabilnosti finansijskog sistema, smanjivanje valutnog rizika i jačanje efikasnosti monetarne politike, doprinosi nižoj i stabilnijoj inflaciji, snižavanju kamatnih stopa.
Iako se država većim dijelom zadužuje u dinarima kod banaka, čak je i učešće dinarskih kredita u plasmanima državi smanjeno u 2011. godini, što ukazuje da se politika zaduživanja države vodila u potpunoj suprotnosti sa Strategijom dinarizacije.
Štednja
Jedini segment gdje se efekti dinarizacije mogu osjetiti kao pozitivni u tragovima je štednja. Lani su dinarski depoziti povećali učešće u ukupnim sa 19,8 odsto na 21,6 odsto. Osnovni razlozi za ovo povećanje su stimulativnije kamate na dinarsku štednju, oslobođenost dinarskih depozita plaćanja poreza na ostvarenu kamatu. Novosti