SVIJET, Odluka da se stvori jedinstvena valuta bez institucija koje bi je štitile, bila je fatalna za evrozonu, rekao je nobelovac i ekonomista Džozef Stiglic. 
Prema njegovim riječima, evrozna sada mora da se otarasi evra da bi preživjela.
U Svojoj knjizi “Evro: Kako zajednička valuta ugrožava budućnost Evrope”, koja će biti objavljena sljedeće nedelje ekonomista piše da je evrozona imala nedostake otkako je stvorena i da je time predodređena da se uruši, osim ukoliko ne sprovede velike promjene na planu zajedničke valute.
“Evro se često opisuje kao dijete iz lošeg braka. Loš brak je kada dvoje ljudi koji nikada nisu trebali da budu zajedno, sklope zavjet koji je navodno neraskidljiv. Evro je iz malo komplikovanijeg braka: Riječ je o uniji od 19 različitih zemalja koje su se vezale”, piše u knjizi Stilgic.
Profesor ekonomije na Univerzitetu u Kolumbiji i bivši predsjednik i glavni ekonomista Svjetske banke, kaže da evro nije uspio da ostvari ni dva svoja glavna cilja –prosperitet i političlku integraciju.
Kao rezultat tog neuspjeha evropske zemlje sada jedne na druge gledaju s ljutnjom i nepovjerenjem.
Prema njegovim riječima, jedinstvena valuta zamišljena da održi zajedno region sa ogromnim ekonomskim i političkim razlikama, gotovo je nemoguć posao.
On je kritikovao lidere evrozone tvrdeći da ne razumiju dovoljno šta monetarna unija zapravo znači.
Suština evrozone, prema svojim pravilima i propisima, nije stvorena da promoviše rast, zaposlenost i stabilnost.
Stiglic dalje piše: “Ekonomija dobro funkcioniše kada je rast brz, kada svi imaju neku korist, kada je nezaposlenost niska. Ono što se desilo u Evropi je obrnuto…”
Stiglic kaže da je veliki dio evropskog bloka suočen sa “izgubljenom decenijom”, pa čak i takozvani uspeh u Evropi je zapravo ogoman propust.
On navodi primer Španije gdje je nezaposlenost pala sa 26 na 20 odsto, ali da je skoro svaka druga osoba u državi i dalje bez posla.
Ekonomista kaže da je možda najbolji put ka napretku evrozone “fleksibilan evro”, gdje svaka zemlja članica usvaja svoju verziju te valute.
Fleksibilni evro mogao bi da pomogne zemljama južne Evrope da izvozi više, a uvoze manje, tako bi postigle i trgovinski balans i veću zaposlenost, piše Stiglic. B92