BEOGRAD, Kupovina državnih hartija od vrijednosti ili takozvanih zapisa duplo je isplativija od štednje u bankama.
Za razliku od kamata na štednju koji su, recimo, 2010. iznosile i do sedam odsto godišnje, sada se na štednju u evrima u bankama za godinu dana može zaraditi od jedan do 1,5 procenata, a na štednju u dinarima između šest i sedam odsto. Ipak, prema podacima Narodne banke Srbije, oko 97 odsto štednje u Srbiji je u evrima.
Kamata na državne hartije u evrima istovremeno su 2,45 godišnje, a na dinare oko 8,4 odsto u prosjeku. Za dugoročnije zapise ona raste. Tako se, recimo, za jedan evro uložen u zapise na dvije godine dobija 3,45 odsto, a na pet godina čak pet odsto.
Na prinos u štednju u evrima u bankama plaća se porez od 15 odsto. Za štednju u dinarima poreza nema. Kod trezorskih zapisa porez ne postoji ni u slučaju dinarskih, niti kod državnih hartija u evrima.
“Teško da će se kamate više vratiti na onaj zlatni nivo od prije nekoliko godina, kada su za evro stope bile šest odsto pa i više, a dinarske bar kao sada. Oni koji ne žele da im novac stoji u bankama, a da ne donosi gotovo nikakav prinos, vjerovatno će se okrenuti traženju alternativnih prihoda”, kažu u jednoj banci.
Za kupovinu zapisa potrebno je uložiti najmanje 5.000 evra, ili 50.000 dinara. Za zainteresovane kupce je najbolje da sami potraže brokersku kuću koja učestvuje na aukcijama, popune nalog i ovlaste je za kupovinu. Ovakva mogućnost postoji i u pojedinim bankama.
Ovakve državne hartije u Srbiji danas najviše kupuju banke i osiguravajuća društa. U periodu 2008. i 2009. godine kada je kamata na zapise iznosila čak i do 15 odsto godišnje, građani su bili mnogo češći kupci nego što su to danas. 24 sata
