MADRID, Oni koji očekuju da penziju provedu na godišnjem odmoru negdje na Mediteranu, uživajući u dobrim jelima i pijući dobra vina, možda će morati dugo da za to štede.
Jedno udruženje penzionera napravilo je detaljan vodič koliko će navike penzionera (na primjer britanskih) i omiljeni brendovi koštati u penziji.
Tako se Udruženje za penzije i životnu štednju nada se da će podstaći ljude da budu svjesni koliko je važna štednja, i da je uvek vrijeme da se ostavi više novca za dane kada ostarimo.
Oni su se u studiji detaljno bavili svim od brašna do pasulja, tako su razvili tri opcije, odnosno “standarda” za penzionerske dane.
Minimalni standard – prihod od 10.200 funti za jednu osobu ili 15.700 funti za par – ta količina novca omogući će penzionerima odlazak za praznike putem autobuskih tura i kupovinu proizvoda neke robne marke, ali neće si moći tada da priušte automobil.
Umjereni penzioni standard od 20.200 funti ili 29.100 funti za par, omogućiće godišnji odmor u Evropi i kupovinu polovnog Ford Fokusa.
A “prijatniji” penzioni standard, odnosno “lagodan” od 33.000 funti ili 47.500 funti za parove, omogućava kupovinu 8 boca vina, daje prostor od 300 funti mjesečno za ručak i tri nedjelje godišnjeg odmora u Evropi.
Računali su da će prosječnom paru trebati kombinovana penzijska štednja veća od milion funti da bi sebi priuštili “lagodan” način života za koji se procjenjuje da košta blizu 47.500 funti godišnje.
Ako oboje prikupe punu državnu penziju, trebaće im ćup veći od 710.000 funti.
Ipak, PLSA, koji predstavlja više od 1.300 penzijskih šema, tvrdi da je čak i minimalni penzioni prihod omogućavao dovoljno novca za neku “zabavu”, uključujući budžet za socijalne prilike. Misle da je za većinu to ipak dostižno.
“Štednju je lakše stvoriti kada možete da vizualizujete ono na čemu radite, zbog čega su ljudi često motivisaniji da štede za kratkoročne ciljeve poput praznika nego za penziju”, rekla je Džeki Spenser iz državnog penzionog fonda.
I britanski ministar za penzije je podržao ovaj plan:
“Sjajno je vidjeti šta je PLSA razvila, to ima potencijal da pomogne planu štediša”. Telegraf Biznis