BEOGRAD, Evropska komisija će, prilikom procjene spremnosti Srbije da započne pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, prvenstveno uzeti u obzir konkretne rezultate u borbi protiv korupcije u javnim nabavkama, izjavio je danas šef delegacije EK u Srbiji Vensan Dežer.
Na konferenciji o smanjenjenju korupcije u sprovođenju javnih nabavki, on je istakao da je sistem javnih nabavki u Srbiji veoma ranjiv i naglasio da se svi državni organi moraju aktivnije uključiti u rješavanje tog problema.
“Kontrolisaćemo kako je sve to sprovedeno, gledaćemo odluke Komisije za zaštitu ponudjača, a razmatraćemo i kako posao sprovode tužilaštva i sudije – koje su to istrage koje se sprovode, kao i da li su sudske odluke ispravne i propisno motivisane”, naglasio je Dežer.
Na skupu je zaključeno da bi unapredjenje uslova javnih nabavki u Srbiji moglo značajno da doprinese njenoj kandidaturi za članstvo u EU, ne samo kao posebno poglavlje u pregovorima, već i kao značajan faktor koji utiče na smanjenje opšteg nivoa kurupcije u zemlji.
Kako se boriti protiv namještanja tendera putem prilagođavanja uslova određenom ponuđaču, kako suzbiti pojavu dogovaranja ponuđača, kako da se država kao kupac zaštiti od nesavjesnih ponuđača koji ne izvršavaju svoje obaveze, samo su neka od pitanja koja treba riješiti u narednom periodu, upozorili su učesnici.
Dežer i direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković složili su se u ocjeni da je veoma važno da Vlada Srbije u narednom periodu usvoji Strategiju i akcioni plan za reformu javnih nabavki.
Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović izjavio je da je pozitivno to što je usvojen novi Zakon o javnim nabavkama, ali je naglasio da još ima mnogo toga da se uradi, prije svega da se administrativno ojača Komisija za zaštitu ponudjača, kao i uloga Državne revizorske institucije.
Jovanović je ukazao da je korupcija sistemski problem i da se jedino sistemski može riješiti, uz koordinaciju svih državnih institucija.
On je ocjenio da bi izrada Strategije i Akcionog plana definisala tu saradnju i precizno definisala zadatke i rokove koje moraju svi da ispoštuju.
“Jedino se uz pomoć takvih dokumenata može znati ko je odgovoran i ko nije ispoštovao zadate rokove i zadatke. U postojećem sistemu možemo da budemo krivi svi i niko ili da se pronađe ‘žrtveni jarac’, što suštinski ništa neće riješiti “, ukazao je Jovanović.
Jovanović se osvrnuo i na pozitivne efekte primjene Zakona o javnim nabavkama, ističući da su već ostvarene budžetske uštede od oko osam miliona evra jer je oko 20.000 oglasa objavljeno na internet portalu Uprave, a ne u javnim glasilima i ušteđeno je u prosjeku po 400 evra po oglasu.
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković istakla je da ta agencija ima kontrolne mehanizme uz pomoć kojih može da prati eventualno učešće državnih funkcionera na sprovođenje javnih nabavki.
Prema njenim riječima, agencija vodi registar preduzeća u kojima državni funkcioneri imaju udjele veće od 20 odsto. Ta pravna lica imaju obavezu da prijavljuju svoje učšće u procesu javnih nabavki i da poslije toga agenciju izvjeste o ishodu tog postupka.
Takođe, prilikom stupanja na državnu funkciju, funkcioneri su u obavezi da prenesu sva upravljačka prava veća od tri odsto vrijednosti kompanije. Obavještenje i dokaz o prenosu upravljačkih prava se isto dostavlja agenciji.
“To je posredan način da se spriječi da funkcioner omogući pravnom licu u kome je vlasnik da učestvuje na tenderu i da ima prednost ili pogodnost u javnim poslovima”, ukazala je ona. Tanjug