BANJALUKA, Dok većina evropskih zemalja ubrzano preduzima mjere da smanji udio depozita nerezidenata zbog rizika od pranja novca, u Bosni i Hercegovini su depoziti fizičkih i pravnih lica registrovanih u inostranstvu, za samo godinu dana alarmantno porasli čak 26 odsto, sa 1,5 na blizu dvije milijarde KM.
Visok udio stranih depozita mogao bi biti pokazatelj rizika pranja novca i trebalo bi da se smanji u državama koje ih ne prate na odgovarajući način, upozorili su nedavno funkcioneri Evropske unije.
U Bosni i Hercegovini situacija izmiče kontroli. Visina udjela depozita nerezidenata u 2017. godini iznosila je 1,55 milijardi KM, a u protekloj godini se povećala za čak 408 miliona KM i dostigla je cifru od 1,96 milijardi KM.
Ovi podaci pokazuju da Bosna i Hercegovina ne slijedi primjere zemalja Evropske unije već suprotno, konstantno povećava udio stranih depozita iz godine u godinu.
Najveći dio ovih depozita se odnosi na depozite matičnih banaka iz inostranstva, koje ove banke drže kod svojih kćerki-banaka u BiH, navodi Centralna banka Bosne i Hercegovine.
Statistika godinama unazad pokazuje da se povećava vrijednost svih depozita u BiH, pa samim tim i stranih depozita, što se malo može povezati sa rizikom od pranja novca, ali da takva situacija nije nemoguća, tvrdi ekonomista Marko Đoko.
„Vrlo malo se može povezati povećanje nerezidentnih depozita sa pranjem novca. Rizik naravno postoji, ali je minimalan u odnosu na neke druge faktore. Pošto se radi o stranim valutama, najčešće se može odraziti u nekim egzotičnim valutama, gdje se takvi transferi brzo uprate“ , rekao je Đoko.
Dodaje da Centralna banka Bosne i Hercegovine može kroz praćenje transfera novca da utvrdi da li je došlo do nezakonitih radnji, a kroz razne bankarske propise i zakone, uz pomoć institucija poput SIPE, MUP-a, entiteta ovakve radnje sankcionisati i sprečavati.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović istakao je da Bosna i Hercegovina nije dovoljno razvijena zemlja da bi mogla da se posmatra u istom rangu sa evropskim zemljama.
“Činjenica je da kod nas vlada jako loša poslovna klima. U mnogim stvarima zaostajemo za evropskim zemljama, pa i u ovim. Mi još uvijek ne možemo da dostignemo standarde koje ove zemlje imaju“ , kazao je Pavlović.
Većina zemalja Evrozone smanjila je svoj udio stranih depozita u drugoj polovini prošle godine. Devizni depoziti u bankama ovih zemalja pali su u decembru na 939,4 milijarde funti, što je pad od 12 odsto u odnosu na jun prošle godine.
Takozvani nerezidentni depoziti bili su vrlo visoki u zemljama poput Letonije, Malte ili Kipra, koje su najviše bile izložene nedavnim optužbama za pranje novca. Spustili su se nakon što su počeće krivične istrage, pokazuju podaci Evropske centralne banke.
CAPITAL: D. Eremija
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Kakvo pranje novca? Nista se ne prodaje, a ni kupuje zbog velikih rizika politike. Novac ceka a vi nista!?
Daj boze da citava Evropa prebaci svoj novac u BiH, pa da budemo kao Svajcarska u kojoj se nalazi trecina depozita na svijetu! Nazalost, mi smo najneatraktivnija tacka u Evropi za bilo sta, pa i za kapital.