SARAJEVO, Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mladen Zirojević izjavio je danas u Sarajevu da dva ključna cilja – reforma i integracija nude najbolje mogućnosti za izgradnju održivog, pouzdanog i efikasnog energetskog sektora koji može da podrži energetski, ali i ekonomski razvoj u državama jugoistočne Evrope.
“Međutim, u uspostavljanju stabilnih energetskih sistema zemlje regiona suočavaju se sa određenim izazovima kao što su uspostavljanje adekvatnih politika, reforme energetskog tržišta i regulacija, postizanje energetske bezbjednosti, energetska efikasnost, klimatske promjene i zaštita životne sredine itd” – rekao je Zirojević, koji je predsjedavao plenarnom sesijom na Kran Montana forumu o temi “Jugoistočna Evropa: energetski izazovi”.
On je u uvodnom obraćanju podsjetio da je zakonski okvir BiH organizovan tako da je sektor energetike u nadležnosti entiteta, a da Ministarstvo za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose BiH ima obavezu koordinacije aktivnosti u ovoj oblasti.
Prema njegovim riječima, između zemalja regije jugoistočne Evrope postoje značajne razlike po pitanju raspoloživih energetskih izvora, ukupne domaće proizvodnje energije, stepena zavisnosti o uvozu, kao i veličinama energetskih indikatora.
“U tom kontekstu, zemlje ovog regiona mogu i imaju značajnu korist od regionalnog pristupa pitanju energetske bezbjednosti i većoj integraciji tržišta, jer je poboljšana regionalna saradnja efektivan način za postizanje diverzifikacije energetskih izvora i optimalne upotrebe proizvodnih kapaciteta i obezbjeđivanja regije energentima” – istakao je ministar Zirojević.
On je naveo da je region jugoistočne Evrope na putu obnove i modernizacije svojih energetskih sistema, prije svega, u okviru Atinskog procesa, odnosno Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice, koji je 2002. godine inicirala Evropska komisija s ciljem uspostavljanja regionalnog tržišta jugoistočne Evrope, koje bi bilo kompatibilno sa unutrašnjim tržištem energetskim tržištem EU.
Zirojević je precizirao da se Energetska zajednica primarno odnosila na formiranje internih tržišta za električnu energiju i prirodni gas, određena pitanja koja se tiču zaštite okoline, konkurenciju i obnovljive izvore energije da bi, zahvaljujući dosadašnjim aktivnostima u okviru Atinskog procesa, proširila svoje interesovanje i na pitanja bezbjednosti snabdijevanja, energetske efikasnosti, zaštite potrošača, kao i određenih pitanja iz oblasti naftne privrede.
Tokom izlaganja on je ukazao na činjenicu da više studija pokazuje da je značajan procenat stanovništva u regionu izložen “energetskom siromaštvu”, što znači da nemaju pristup dovoljnim uslugama u sektoru energije.
“Praksa postojanja unakrsnih subvencija ili subvencija za sve potrošače treba da bude zamijenjena ciljanom podrškom ili subvencijama za socijalno ugrožene potrošače” – smatra ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.
Govoreći o pitanju transporta gasa i nafte u jugoistočnoj Evropi, Zirojević je naveo projekte koji bi bar dijelom trebalo da prolaze kroz region: “Nabuko”, “Južni tok”, Jadransko-jonska inicijativa, “Panevropski naftovod”, “Interkonektor Italija – Grčka”.
“Porast potreba za energijom u svijetu jako je izražen i do 2030. godine potražnja za energijom bi mogla da poraste za 50 do 60 odsto, pri čemu će fosilna goriva i dalje biti vrlo dominantna, a to znači da ćemo i dalje imati vrlo jak uticaj na životnu sredinu” – rekao je Zirojević i zaključio da je “energetika oblast u kojoj se prelamaju ne samo ekonomski, nego i politički, socijalni i razvojni interesi”.
Iako najavljeni, današnjoj sesiji nisu prisustvovali resorni entitetski ministri Vahid Hećo i Slobodan Puhalac, koga je zbog obaveza u Vladi Republike Srpske, danas zastupala pomoćnik ministra energetike Dragana Kalabić.
Iskustva u ovoj oblasti prenijeli su konsultant u “Britiš enerdžiju” Džon Koniam, predstavnica austrijske “Enerdži Štajermark AG grupe” Iris Martiniz i francuski stručnjak za energetiku Mateo Urbani.