FRANKFURT – Inflacija u evrozoni pala je na 2,4 odsto u decembru 2024. godine, ali glavni ekonomista ECB-a Filip Lejn upozorava da i dalje postoje inflacija u sektoru usluga i neujednačen rast. “Zlatna sredina” u pogledu kamatnih stopa i strukturnih reformi ključan je za stabilnost.
Evrozona je ostvarila značajan napredak u smanjenju inflacije, ali osiguravanje njene stabilizacije na ciljanoj vrijednosti od 2 odsto bez ugrožavanja ekonomskog rasta ostaje veliki izazov, izjavio je Filip Lejn, glavni ekonomista Evropske centralne banke.
On je u intervjuu za Der Standard istakao da je inflacija pala na 2,4 osto u decembru 2024, sa vrhunca od 10 odsto, koliko je iznosila krajem 2022. godine. Uprkos ovom značajnom napretku, upozorio je da je neophodno rješavati strukturne faktore inflacije u sektoru usluga kako bi se postignuti rezultati održali.
“Postigli smo značajan napredak u snižavanju inflacije, li ne u potpunosti. Naš cilj je da je spustimo na 2 odsto, i vrlo smo blizu. Imali smo pad cijena energije, što je na kraju smanjilo ukupnu inflaciju. Međutim, to se neće nastaviti”, upozorio je on.
Zašto je za ECB važan “umjeren put”
Lejn je naglasio važnost pažljivog usklađivanja kamatnih stopa kako bi se postigla ravnoteža između suprotstavljenih ciljeva, obuzdavanja inflacije i podrške ekonomskoj aktivnosti.
“Moramo osigurati da kamatne stope prate “zlatnu sredinu”. Ako kamatne stope padnu prebrzo, biće teško obuzdati inflaciju u sektoru usluga. Ali, takođe, ne želimo da stope ostanu previsoke predugo, jer bi to oslabilo inflacioni momentum do te mjere da proces dezinflacije ne bi stao na 2 odsto, već bi inflacija mogla znatno pasti ispod cilja. To je takođe nepoželjno”, rekao je Lejn.
ECB je smanjila svoju ključnu kamatnu stopu sa 4 odsto u junu 2024. na 3 odsto u decembru. Lejn je potvrdio da tržišta ne očekuju da stope ostanu na 3 odsto, ali je odbio da precizira na kom nivou će se stope konačno stabilizovati, napominjući da je pravac politike jasan.
Regionalne razlike u ekonomskom rastu
Dok se inflacija smanjuje širom evrozone, rast ostaje neujednačen. Lejn je istakao oštre razlike među zemljama članicama, pri čemu neke zemlje, poput Španije, bilježe snažne ekonomske rezultate, dok se druge, poput Njemačke i Austrije, suočavaju s teškoćama.
“Neke zemlje EU bilježe solidan rast. Španija je najvidljiviji primjer među većim zemljama. Ali za zemlje koje zaostaju, moramo razumjeti razloge za to. Neke zemlje su više oslonjene na prerađivačku industriju, koja se suočava sa globalnim izazovima. Automobilska industrija, posebno, suočava se s velikim problemima. Sektori koji troše mnogo energije takođe su značajno pogođeni ratom između Rusije i Ukrajine”, ukazao je on.
Značaj strukturnih reformi
Lejn se pozvao na izvještaj Marija Dragija o jačanju konkurentnosti evrozone kao smjernicu za podsticanje dugoročnog rasta bez oslanjanja isključivo na fiskalne rashode.
“Ključna tema je ubrzavanje reformi. Reč je o tome da evropska ekonomija bude dovoljno integrisana, da imamo domaće tržište dovoljno veliko da najveće kompanije mogu brzo da rastu”,rekao je on i dodao da fragmentisane industrije, poput energetike i telekomunikacija, bi mogli imati koristi od dublje integracije.
Dodao je da bi širenje tržišta za robu i usluge, ojačalo otpornost regiona na spoljne šokove.
Spoljni faktori i srednjoročni izgledi
Lejn je takođe ukazao na globalne uticaje, uključujući usporavanje kineske ekonomije, što snižava izvozne cijene i stvara dezinflatorne efekte. Ipak, izrazio je poverenje u sposobnost ECB-a da održi svoj cilj inflacije na srednji rok.
“Trebalo bi da budemo u mogućnosti da postignemo srednjoročnu inflaciju od 2 odsto, ako se monetarna politika pravilno postavi i ako ne dođe do negativnih pritisaka”, rekao je Lejn.
Ravnoteža između stabilnosti i rasta
S obzirom na to da se očekuje da će rast evrozone u 2025. iznositi svega 1,1 odsto, Lejn je naglasio da ekonomski rast i cjenovna stabilnost nisu međusobno isključivi.
“Ne moramo uvoditi evrozonu u recesiju da bismo postigli naš cilj cenovne stabilnosti” izjavio je.
Kako ECB upravlja ovim izazovnim okruženjem, njen fokus na podsticanje strukturnih reformi i održavanje uravnotežene monetarne politike biće ključan za obezbijeđivanje dugoročne ekonomske otpornosti.NIN