FRANKFURT, SARAJEVO – Evropska centralna banka (ECB) je u četvrtak odlučila da osmi put zaredom smanji referentnu kamatnu stopu, i to u cilju podrške preduzećima i potrošačima kroz pristupačnije zaduživanje.
Kako su naveli iz ECB-a, trgovinski rat američkog predsjednika Donalda Trampa prijeti da uspori rast.
“Od 11. juna ključne kamatne stope Evropske centralne banke biće niže za 0,25 procentnih poena. Tako će kamatna stopa na depozitne olakšice biti smanjena na dva odsto, stopa na glavne operacije refinansiranja biće 2,15 odsto, dok će kamatna stopa na marginalne kreditne olakšice biti 2,40 odsto”, navedeno je u saopštenju Evropske centralne banke.
Dodali su da bi ekonomija trebalo da dobije dodatni podsticaj od veće državne potrošnje na odbranu i infrastrukturu.
Ovo smanjenje kamatnih stopa je očekivano zbog lošijih izgleda za rast otkako je Tramp 2. aprila najavio niz novih carina, a potom zaprijetio da će uvesti porez na uvoz evropske robe.
Kristin Lagard, predsjednica Evropske centralne banke, rekla je novinarima nakon ove odluke da će mnogo toga zavisiti od toga da li se trgovinske tenzije sa SAD mogu riješiti.
“Dalja eskalacija globalnih trgovinskih tenzija i povezanih neizvjesnosti mogla bi da smanji rast evrozone smanjenjem izvoza i smanjenjem investicija i potrošnje. Nasuprot tome, ako bi se trgovinske i geopolitičke tenzije brzo riješile, to bi moglo da podigne raspoloženje i podstakne aktivnost. Dalje povećanje potrošnje na odbranu i infrastrukturu, zajedno sa reformama koje povećavaju produktivnost, takođe bi doprinijelo rastu”, istakla je Lagardova.
Podsjećamo, ECB je u junu 2024. godine prvi put nakon pet godina smanjila kamatne stope, te je do juna ove godine, računajući i sa ovim, smanjila kamate još sedam puta.
Sa druge strane, u Bosni i Hercegovini za godinu dana nisu smanjene nijednom, iako u BiH kamate nisu ni rasle tolikim intenzitetom kao što su u Evropskoj uniji prije nekoliko godina.
Marko Ðogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je za “Nezavisne novine” da su kod nas komercijalne banke nekada mnogo više zavisile od evropskog novčanog tržišta.
“Međutim, u zadnjih desetak godina domaći depoziti su dovoljni da zadovolje potrebu za domaćim kreditima. Tu direktnu liniju koja je nekada bila banke u BiH sada ne moraju da slijede, jer nisu pod direktnim uticajem politika ECB-a. Postoji tu prostor za smanjivanje kamatnih stopa u korist klijenata, ali činjenica da ostvaruju veliku dobit pokazuje da one nisu primorane da to rade. Iako imamo puno banaka za naše malo tržište, konkurencija izgleda nije toliko ‘žestoka’ da ih primora da kroz smanjivanje kamatnih stopa privuku određenu klijentelu. Ipak, moje mišljenje je da bi banke u BiH trebale početi smanjivati kamatne stope”, istakao je Đogo.