BANJALUKA, Jedan od ciljeva ekonomske politike Republike Srpske /RS/ u narednoj godini je očuvanje socijalne stabilnosti Srpske, prvenstveno stabilnosti Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja i Fonda zdravstvenog osiguranja, izjavio je danas mandatar za sastav nove vlade RS Aleksandar Džombić.
On je rekao novinarima nakon rasparave o dokumentu “Ekonomske politike Republike Srpske za 2011. godinu” delegacija Vlade RS i Udruženja penzionera da je prošle godine usvojena Strategija reforme penzijskog sistema i da će se sada kroz usvajanje zakona implementirati ta strategija.
“Ekonomska politika precizno definiše koji su to koraci i šta sve treba da sadrže ti zakoni i zato imamo principijelnu podršku, jer se iz nje vidi da odmah krećemo u reformu sistema penzijsko-invalidskog osiguranja”, naveo je Džombić.
Džombić je rekao da je u ekonomskoj politici za narednu godinu predloženo povećanje stope doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje sa sadašnjih 17 na 18 odsto na bruto iznos, ali da to ne podržava Udruženje penzionera.
On je naglasio da postoji saglasnost da se zakonski u penzionom sistemu ostave prava po osnovu rada, a da se privilegovana prava definišu na neki drugi način, kroz druge zakone.
Predsjednik Udruženja penzionera RS Rade Rakulj rekao je da penzioneri traže stopu doprinosa na penzijsko-invalidsko osiguranje od 21 odsto, ističući da je ta stopa veća u okruženju, a kao primjer naveo je Srbiju sa 22 odsto i Federaciju BiH sa stopom doprinosa od 24 odsto.
On je dodao da su predstavnici penzionera zatražili i da se “radi duže”, jer raste broj lica koja idu penziju, dok s druge strane broj radnika ne prati rast broja penzionera, zbog čega dolaze u raskorak osnovni parametri koji treba da obezbijede kvalitetniji život za najstariju populaciju.
Rakulj je naveo da je traženo i isključivanje plaćanja doprinosa za zdravstvo iz penzija, obrazloživši da su lica koja su radila plaćala doprinos, pa i na ona sredstva koja su uplaćivali za svoje penzije.
On je ponovio i zahtjev da se rast penzija uskladi sa rastom plata, kao i da je javna potrošnja “povelika” u odnosu na ukupan socijalni sektor.