BEOGRAD, Zlatna akcija koju Vlada želi da zadrži, otpremnine za radnike i potpuno netransparentan način prodaje ne utiču stimulativno na potencijalne kupce “Telekoma”. Ekonomski analitičari u većini slučajeva smatraju da za “Telekom” ako je odluka o prodaji donijeta – treba postići najveću moguću cijenu, a to se može postići samo preciznom i javnom ponudom što trenutno nije slučaj – jer se ne zna šta je zapravo na prodaju.
Zbog toga mnogi vjeruju da će početno interesovanje biti veliko, kvalifikovaće se nekoliko kupaca, ali će interesovanje naglo splasnuti.
– Ukoliko se prodaje većinski paket onda će biti zdrava konkurencija – kaže Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju.- Neshvatljivo je zašto se uz državni paket ne prodaju i akcije koje su vlasništvo građana, jer bi se tako za 70 odsto dobila najbolja cijena. Trenutno postoji mnogo nepoznanica koje će odvratiti mnoge kupce, a najveća su najave da će se prodati samo 31 odsto državnih akcija, jer je tada jasno ko je kupac.
U oglasu koji je ove nedjelje objavljen u “Fajnenšel tajmsu” ne zna se čijih 51 odsto Vlada prodaje, u kom roku, kako će se zainteresovani takmičiti, kolika je početna cijena, pa čak ni koliko košta taksa za otkup dokumentacije.
– Način prodaje je toliko netransparentan da se plašim da će se uslovi “štimati” kada se vidi ko se javi od zainteresovanih – kaže Pavlović. – Cijenu posebno obara “zlatna akcija” koja ne postoji u zakonu. Vjerovatno će u tenderskoj dokumentaciji pisati da novi vlasnik neće moći da donese stratešku odluku bez dozvole države. Jasno je da se španski ili kineski vlasnik nikada neće dogovoriti sa našom državom, a austrijski i njemački hoće.
Koliko odsto?
* 24. mart 2010.
Vlada Srbije saopštila je da će na narednoj sjednici razmatrati odluku o prodaji 40 odsto akcija, preduzeća za telekomunikacije “Telekom Srbija” na međunarodnom tenderu.
Taj procenat određen kako “Dojče telekom”, jedan od suvlasnika kompanije, ne bi bio favorizovani kandidat.
* 20. oktobar 2010.
Ministarstvo finansija Srbije objavilo je tender za prodaju 51 odsto akcija “Telekoma Srbije”. Kako se navodi u oglasu objavljenom u listu “Politika” i “Fajnenšal tajmsu”, rok za prijavu zainteresovanih kupaca je 26. novembar.
* 21. oktobar 2010.
“Postoji mogućnost da grčki OTE proda svojih 20 odsto i u tom slučaju ne bismo prodavali sve, već samo 31 odsto našeg vlasništva. Ostalo bismo mogli da prodamo kasnije, po još povoljnijim uslovima”, rekao je premijer Mirko Cvetković.
Seča želja
U vladi kažu da ukoliko Srbija bude prodavala samo 31 odsto “Telekoma”, lista infrastrukturnih objekata će biti “pažljivo skraćena”. Sagovornik iz Vlade ističe da je najvažnije da ostaje na snazi odluka da se novac od prodaje ne troši za tekuću potrošnju.
Otpremnine od 950 evra?
Na informaciju da su se sindikati i menadžment “Telekoma” dogovorili o otpremninama za zaposlene od 950 evra po godini staža, u petak su demantovali predstavnici sindikata.
– Ni jedan predstavnik sindikata “Telekoma” nije dao izjavu vezanu za otpremnine bilo kom mediju – kažu u sindikatu. Zanimljivo je da sindikati zdušno podržavaju prodaju. Navodno, da “Telekom” ne bi postao otvoreno akcionarsko društvo i izašao na berzu, jer bi pala cijena akcija. Radi se, međutim, o samo šest-sedam odsto akcija koje mogu da na taj način završe na berzi, a one ništa ne mjenjaju.
I grci bi da prodaju
Grčka telekomunikaciona kompanija OTE namjerava da proda udio u “Telekomu Srbija”, objavio je portal Ekonomist medija grupe. U OTE, koji u “Telekomu” ima 20 odsto akcija, nisu željeli da preciziraju u kom roku će prodati udio, ali su potvrdili da je to namjera kompanije. OTE je za taj paket u “Telekomu” prije 13 godina platio 600 miliona njemačkih maraka (300 miliona evra). Ako bi grčka kompanija, zajedno s Vladom Srbije prodala svoj udio, mogla bi da za 20 odsto akcija “Telekoma Srbija” dobije oko 560 miliona evra.
Malo para
Ukoliko se grčki OTE uključi u prodaju “Telekoma”, ministri u Vladi Srbije imaće veliki problem kako da preraspodele novac koji je već isplaniran. Privatizacioni savjetnik je “Telekom” procjenio na 2,4 milijarde evra, a spekulisano je da će početna cijena za 51 odsto biti 1,4 milijarde evra. Ministri u Vladi su već “rasporedjili” novac, a 1,2 milijarde već su određene za infrastrukturu i dokapitalizaciju Komercijalne banke. OTE bi ako proda svojih 20 odsto dobio 560 miliona evra (260 miliona više nego što je kupila), a Srbija bi za 30 odsto dobila oko 700 miliona evra. Novosti