BEOGRAD, Holding Ist point u suvlasništvu srpskog biznismena Zorana Drakulića prodala je Agri point, svoju ćerku-firmu koja se bavi međunarodnom trgovinom žitaricama.
Kupac je kompanija CHS, a dogovor obuhvata operacije u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Srbiji, odnosno „prodajnu mrežu i silose za žito u Mađarskoj i Rumuniji“.
U Ist pointu nisu željeli detaljnije da govore o ovoj transakciji, pa tako ostaje nepoznat i razlog prodaje, kao i cijena po kojoj je Agri point promjenio vlasnika.
CHS je juče saopštio da će kroz ovu akviziciju proširiti svoje poslovanje u Istočnoj Evropi, dodajući 1,5 do dva miliona metričkih tona kukuruza, pšenice i ječma. Kompanija je opisala četiri zemlje obuhvaćene transakcijom kao oblasti visokog rasta.
Tokom prošle godine objavljeno je da je Drakulić prodao većinski udio u Ist pointu investicionim fondovima Darbi i “Rekonstrakšn kapital II”, poslije čega je njegov udio u holdingu pao na 33 odsto, po koliko imaju i druga dva partnera.
Prije toga, u 2008. godini, Drakulić je “Rekonstrakšn kapitalu II” prvi put prodao dio svoje kompanije, tačnije 21,33 odsto Ist pointa, ali je tada još držao većinski dio vlasništva. Ovaj biznismen je početkom 2007. godine kupio Austrijsko rečno brodarstvo za 100 miliona evra, a kasnije je svojoj grupi pridodao i Jugoslovensko rečno brodarstvo, od kojeg je na kraju, zbog ekonomske krize, ipak morao da odustane.
Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija smatra da je Drakulić sada bio primoran na prodaju dijela kompanije zbog velikih problema sa kojima se Ist point suočava u poslovanju i podsjeća da on nije zapravo prodao većinski udio u Ist pointu, već su Darbi i RC2 otkupili dugove te kompanije i tako stekli vlasnička prava.
“Prije toga se smatralo da je visina kapitala Ist pointa 450 miliona evra, ali su onda ova dva američka investiciona fonda konvertovala 100 miliona evra dugova u dvotrećinski kapital, što znači da je kapital firme samo oko 150 miliona evra”, kaže on.
Bušatlija dodaje da je “očigledno da ni to nije pomoglo, pa je sada Drakulić morao da proda neki profitabilan dio preduzeća kako bi došao do novca. Sjetićete se da je on pokušao da kupi i JRB, ali na kraju nije imao dovoljno novca da plati prvu ratu za tu firmu, iako mu je dva puta produžavan rok. Stoga je vjerovatno da njegova kompanija ima ozbiljan problem sa likvidnošću, bilo zbog ranijeg preinvestiranja ili iz drugih razloga, koji sada pokušava da riješi”.
Situacija u sektorima hrane i metala, u kojima posluje Ist point veoma dobra, tako da nije u pitanju sektorski problem, kaže on i dodaje da smatra da bi Ist point mogao da ima dobru budućnost, ako ga američki investicioni fondovi konsoliduju, pošto je „cijena bakra sada jako visoka, a nema naznaka ni da bi hrana mogla da pojeftini“, što znači da se ni transport hrane neće suočavati sa problemima.
“Uopšte, kriza je pokazala da u Srbiji među tajkunima nema pravih biznismena. Drakulić je među njima i najbolji jer je on u velikoj mjeri radio sa inostranstvom. Međutim, sada je postalo jasno da je kvalitet tajkuna najbolji u kontaktima sa političarima, a ne u kontaktima sa tržištem”, ocijenjuje Bušatlija.
Saradnik Centra za slobodno tržište Ana Jolović kaže da se iz same objave prodaje ne može sa sigurnošću tvrditi šta je njen razlog, ali takođe napominje preveliko investiranje u prethodnom periodu kao mogući faktor odluke.
“Moguće je da je kompanija previše rasla, pa je sada upala u problem sa likvidnošću zbog čega prodaje jedan svoj dio da bi riješila taj problem. Druga opcija je da je u pitanju strateška odluka da se izađe iz jedne industrije ili iz jednog regiona. Situacija na tržištu žitarica i metala jeste dosta dobra, ali proizvođači mogu imati i drugih problema, a ne samo to”, napominje Jolovićeva.
Kompanija Ist point, registrovana na Kipru, u Srbiji je najpoznatija po vlasništvu Valjaonice bakra Sevojno i svojoj zainteresovanosti za privatizaciju rudarsko-topioničarskog basena Bor, kojeg uprkos višestrukim nastojanjima nije uspjela da kupi. Ist point je između ostalog i vlasnik Beogradske pekarske industrije i Klasa, kao i glavni sponzor fudbalskog prvoligaša Sloboda Sevojno. Kompaniju je tokom devedesetih godina na Kipru osnovao Drakulić, šireći poslovanje preko cijelog Balkana, prvenstveno trgujući žitaricama i metalima. Danas