BANJALUKA, Potpredsjednik Vlade Republike Srpske Anton Kasipović izjavio je da su 3,2 milijarde KM, predviđene prednacrtom budžeta za narednu godinu, sasvim dovoljne za servisiranje svih potreba u Srpskoj, te da je riječ o štedljivom, racionalnom i odgovornom dokumentu.
Kasipović je najavio da će sljedeće sedmice o budžetu biti razgovarano sa socijalnim partnerima, te da se, ako je moguće, dođe i do boljih rješenja.
Ističući da Vlada cijeni mišljenja socijalnih partnera, on je izrazio uvjerenje da će konačan tekst budžeta biti usvojen u zakonom predviđenom roku.
Kasipović je sinoć za RTRS istakao da je potrebno učiniti značajne napore na povećanju prihoda u budžetu, koji su projektovani na 2,6 milijarde KM, prije svega na rast prihoda od poreza i doprinosa.
On je konstatovao da je važna borba protiv sive ekonomije da bi bili ostvareni planirani ciljevi rasta BDP-a za tri odsto, izvoza za 5,9 odsto, neto plata za 0,8 odsto i zaposlenosti za 1,4 odsto.
Kasipović je ocijenio da ima napretka u radu Poreske uprave i Inspektorata Republike Srpske, ali da to nije dovoljno i da Vlada očekuje više.
“Vlada je otvorena i za različita zakonska rješenja koja bi morala biti inicirana. Ne podrazumijevamo da inspektori budu rigidni, ali moraju biti principijelni“, rekao je Kasipović.
Govoreći o stavci od 770 miliona KM za zaposlene u javnom sektoru, on je pojasnio da je važno da budu ograničena davanja po ovom osnovu, da nema potrebe za novim zapošljavanjem i da je neophodno podići produktivnost, odgovornost i kvalitet rada ovog sektora.
On je dodao da je za privatni sektor Vlada predvidjela oko 44 miliona KM za podsticaje zapošljavanju, čime se podstiče otvaranje novih radnih mjesta, time i zapošljavanje, a potom i pronatalitetna politika sprečava odlazak ljudi u inostranstvo.
“U našim prilikama je 44 miliona KM značajan iznos, a pokazuje odnos Vlade prema važnom pitanju – zapošljavanju u realnom sektoru”, naglasio je Kasipović.
On je naveo da je za poljoprivredu predviđeno 60 miliona KM, te da je pitanje koliko bi, i da je veći iznos, uspjeli popraviti položaj poljoprivrednika ako nema zaštite domaće proizvodnje.
Kasipović je istakao da je ključno pitanje kako poljoprivrednike zaštititi od konkurencije i nekontrolisanog uvoza, te napomenuo da je odgovornost na institucijama BiH da stvore ambijent za rad poljoprivrednika.
“Ako bi došli do dobrih mjera u kojima ne bi različiti poljoprivredni proizvodi ulazili na potpuno nekontrolisan način onda mislim da bi podsticaj u nivou od 60 miliona KM bio sasvim dovoljan da imamo ozbiljan napredak u poljoprivrednoj proizvodnji“, rekao je Kasipović.
Prema njegovim riječima, Vlada je prelaskom na trezorsku isplatu penzija napravila hrabar potez kojim je obezbijedila da penzije budu redovne.
On je najavio da će biti povećanja penzija koliko realno bude moguće.
“Penzije su redovne i već nekoliko godina obezbijeđujemo rast, iako minimalan, ali je rast. Nema objektivnih uslova, prema kriterijumima koji su zakonom i propisima određeni, da idemo na redovno, već ćemo ići na vanredno povećanje. Moramo izračunati šta je moguće“, rekao je Kasipović.
Govoreći o aranžmanu sa MMF-om, on je naveo da su svi nivoi vlasti ukalkulisali sufinansiranje iz ove finansijske organizacije.
“Republika Srpska ima odgovore na pitanja, na izazove, ali realno najčešće dolazimo do ozbiljnih teškoća kada to treba usaglasiti na nivou BiH, kao što je zakon o akcizama koji nije podržan, što nas dovodi do ozbiljnih teškoća u realizaciji aranžmana sa MMF-om“, ocijenio je Kasipović i naveo da je riječ o politikantstvu.
On je izrazio uvjerenje da će biti dovoljno zdravog razuma da se dođe do aranžmana sa MMF-om, ali da će Srpska u suprotnom tražiti svoje odgovore na taj izazov.
Kasipović je zahvalio Svjetskoj banci s kojom Vlada radi na programu restrukturisanja “Željeznica Republike Srpske”, te dodao da su na dobrom putu da to bude riješeno.
“Nesporna je činjenica da u teretnom saobraćaju imamo produktivnost koja je veća čak nego u nekim zemljama EU, ali imamo ozbiljne teškoće u putničkom saobraćaju. Moramo razmišljati o tome da ono što je neracionalno u putničkom saobraćaju treba uraditi na bolji i efikasniji način“, zaključio je Kasipović. Srna